AAA

ZELENA-SRBIJA | 16.07.2021 14:20 > 16.07 14:20

Klimatski paket EU na meti kritika sa različitih strana


Paket klimatskih mera EU već posle dva dana od kako je objavljen, na meti je kritike industrije koja strahuje da bi to ugrozilo konkurentnost privrede, a i ekoloških organizacija koje smatraju da EU ne ide dovoljno daleko i upozoravaju na moguće socijalne posledice nameta na emisiju CO2, preneo je danas portal Euraktiv Srbija.

Evropska komisija usvojila je 14. jula paket mera "Spremni za 55" (Fit for 55)  kako bi se glavne politike EU uskladile sa ciljem smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte za najmanje 55 odsto do 2030. godine u odnosu na nivo iz 1990.
Ministar privrede Nemačke Peter Altmajer je pozdravio novi paket klimatskih mera Evropske komisije kao "ambiciozan, detaljan i konstruktivan!, ali je dodao da mora postojati i mogućnost provere i modifikacije i nije isključio mogućnost protivpredloga za sprovodjenje pojedinih mera.

Altmajer je na konferenciji za novinare naglasio da bi takvi protivpredlozi morali da imaju "kvantitativno barem isti klimatski efekat" kao mere iz paketa EU, ali nije naveo primere.

Ministar je, medjutim, takodje upozorio da se ne sme izgubiti iz vida konkurentnost preduzeća i dopustiti da dobra namera dovede do preseljenja radnih mesta iz EU, što, kako je rekao, ne bi koristilo ni klimi, ni Uniji, preneo je Frans pres.

Predsednik Saveznog udruženja nemačke industrije (BDI) Zigfrid Rusvurm ocenio je da će klimatski plan biti uspešan i naići na prihvatanje izvan EU samo ako "industrija uprkos dekarbonizaciji ostane konkurentna".

Nemačkoj industriji "nedostaju važni odgovori na centralna pitanja vezana za očuvanje konkurentnosti i inovativnosti Evrope", izjavio je Rusvurm.

Posebno je kritikovao planove za automobilsku industriju, navodeći da "faktička zabrana motora sa unutrašnjim sagorevanjem" predstavlja "pogrešan odgovor na klimatske zahteve u saobraćaju" i da umesto toga treba iskoristiti sve raspoložive tehnološke opcije.

I nemačko udruženje zaposlenih u industriji čelika kritikovalo je paket mera komisije, ocenjujući da mu nedostaje "industrijsko-politička perspektiva", da nije odgovorilo na zahteve "zelene transformacije" industrije čelika i da donosi dodatne izdatke, a ne nudi podršku za ulaganja.

S druge strane, nemačko udruženje za zaštitu životne sredine i potrošača Dojče umvelthilfe (DUH) kritikovalo je kao nedovoljne mere Evropske komisije koje se odnose na saobraćaj.

"Gornje granice CO2 za automobile neće se uopšte menjati do 2030. godine, tako da će automobilski koncerni na naše puteve moći da izbace još jednu generaciju ubica klime i gradskih tenkova", rekao je o automobilima šef DUH Jirgen Reš.

On je ocenio i da je 2035. godina kao krajnji rok za izbacivanje iz upotrebe motora sa unutrašnjim sagorevanjem zadocnela.

Planom EK predvidjeno je i pooštravanje postojećeg sistema trgovine emisijama štetnih gasova (ETS) i taj mehanizam će biti proširen i na pomorski prevoz, a uspostavljen je i poseban sistem koji će obuhvatiti zgrade i drumski saobraćaj.

U Francuskoj je nevladino ekološko udruženje Mreža klimatske akcije kritikovalo predloženo proširenje tržišta emisije CO2, uz ocenu da će ta "socijalno riskantna" reforma samo uvećati račune najsiromašnijih domaćinstava za gas i struju, preneo je portal Euraktiv Francuska.

Predstavnik tog udruženja Nil Makarof rekao je da je reforma utoliko nepravednija što će "teška industrija na evropskom tržištu CO2 do 2035. godine ostati izuzeta od načela 'zagadjivač plaća' ".

Sličan stav ima i levičarska partija Nepokorena Francuska (La Frans insumi): da će cenu zagadjenja i njegovog uklanjanja platiti pojedinci, a ne kompanije koje zagadjuju.

Poslanik centrističkog pokreta Obnovimo Evropu i predsedavajući Odbora Evropskog parlamenta za ekologiju, Paskal Kanfen, čak je ocenio da je predložena reforma tržišta CO2 "političko samoubistvo".

"Nemojte učiniti grešku i reformu tržišta CO2 proširiti na grejanje i gorivo. Osetili smo to u Francuskoj, to nam je donelo 'žute prsluke' ", rekao je Kanfen pominjući masovne nasilne proteste koji su 2018. godine potresali Francusku.

Ministarstvo Francuske za ekološku tranziciju saopštilo je da "ima rezerve prema opravdanosti tih mera i njihovim posledicama na domaćinstva i malu privredu" i najavilo da će raditi na tome da "socijalna pravda i solidarnost ostanu u centru klimatskih akcija".

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.