"Porast temperature i vlažnosti vazduha mogli bi da dostignu nivo koji prevazilazi sposobnost ljudskog organizma da preživi bez zaštite", navodi se u istraživanju objavljenom u magazinu Sajens advens (Science Advance).
Tokom 2015. Indiju i Pakistan pogodio je peti najjači toplotni talas u istoriji i odneo oko 3.500 života.
Brojne studije u južnoj Aziji su pronašle vezu izmedju klimatskih promena i učestalosti toplotnih talasa i njihovog uticaja na zdravlje ljudi.
Ali, prema naučnicima sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) i Univerziteta Lojola iz Los Andjelesa, do sada nije uradjeno predvidjanje kako bi "vlažna vrelina" i njeni efekti uticali na sposobnost organizma da se prilagodi.
U tu svrhu su oni iskoristili dve klimatske simulacije bazirane na prethodnim matematičkim modelima kretanja svetskih struja.
Autori istraživanja su konstatovali da će bez smanjivanja emisije ugljen-dioksida temperature u najvećem delu južne Azije dostići 35 stepeni do kraja veka, i da bi u takvim uslovima ljudski organizam imao velike teškoće da preživi. U nekim oblastima bi bilo i preko 35 Celzijusovih stepeni.
Ukoliko bi se primenile odredbe Pariskog sporazuma o klimi vezane za ugljen-dioksid, temperature bi i dalje mogle da predju 31 stepen, što se takodje smatra opasnim po zdravlje.
"Nadamo se da će biti moguće izbeći predvidjanja o smrtonosnim toplotnim talasima smanjivanjem emisije gasova staklene bašte i obuzdavanjem globalnog zagrevanja", rekao je profesor inženjerstva i jedan od autora istraživanja Elfatih Eltahir i dodao da "to nije neizbežan scenario".
