AAA

PREGLED-ZELENASRBIJA | 03.04.2018 23:05

Agroekologija bi mogla nahraniti i spasti planetu, kažu UN

Da bi se svet nahranio uz očuvanje planete od zagrevanja, UN podstiču agroekologiju, istorijsku prekretnicu posle decenija "zelene revolucije" zasnovane na intenzivnoj poljoprivredi, a sada na "optuženičkoj klupi".

"Moramo jačati održive sisteme hrane (...) i očuvati životnu sredinu: agroekologija može pomoći da se to postigne", rekao je u utorak generalni direktor Agencije Ujedinjenih nacija za ishranu i poljoprivredu (FAO), Hose Graciano da Silva, na otvaranju drugog međunarodnog simpozijuma o agroekologiji u Rimu.

Od kraja Drugog svetskog rata, razvoj poljoprivrede na osnovu masovne upotrebe veštačkih đubriva i hemijskih sredstava pesticidi, herbicidi, fungicidi.., da bi se povećali prinosi radi obezbedjenja sigurne dostupnosti hrane na planeti, imao je visoku cenu za životnu sredinu, rekao je on.

"Zemlja, šume, voda, kvalitet vazduha i biodiverzitet se pogoršavaju, i to ako porast proizvodnje po svaku cenu nije iskorenio glad u svetu", rekao je on.

Bivši ministar poljoprivrede Francuske Stefan Le Fol, počasni gost na otvaranju sednice simpozijuma o aktivnoj podrški agroekologiji od 2012. godine, pozvao je na "dvostruku zelenu revoluciju, koja se oslanja na prirodu". "FAO je bio mesto prve zelene revolucije, mora biti i mesto dvostruko zelene revolucije", rekao je on.

Na osnovu znanja svakog poljoprivrednika s njegove parcele, u kombinaciji s najnovijim naučnim razvojem, koristeći bolji tretman zemljišta da bi bilo budu plodnije i s više ugljenika, kao i biodiverziteta biljnih vrsta, agroekologija okreće leđa veščkim đubrivima. Ona takođe pokušava da smanji zavisnost od prekomerne mehanizacije koja povećava finansijsko opterećenje poljoprivrednika.

"Moramo se odmaći od monokulturnog sistema koji je dominirao u prethodnom veku", rekao je Žilber Ungbo, predsednik IFAD-a, takodje agencije UN, za podršku poljoprivredi u zemljama u razvoju.

Simpozijum koji okuplja stotine delegata iz sveta, trebalo bi da se završi u četvrtak "završnom deklaracijom" koju će Odbor za poljoprivredu UN razmotriti u septembru, rekao je Graciano da Silva.

Do sada je tridesetak zemalja, uključujući većinu iz Latinske Amerike, kao i Južna Koreja, Kina, Obala Slonovače, a i Austrija, Nemačka, Danska, Francuska, Švajcarska i Italija, utvrdilo zakonodavni ili regulatorni okvir koji će olakšati razvoj agroekologije, rekao je on.

Po njegovim rečima, "još ima posla" da bi se većina konvencionalnih poljoprivrednika uverila da je nov sistem održiv i profitabilan. "Nešto se događa, ali moramo nastaviti bitku", rekao je L Fol.

Vijai Kumar, savetnik za poljoprivredna pitanja u državnoj vladi Andra Pradeš, u jugoistočnoj Indiji, govorio je o entuzijazmu i obimu revolucije koja je u toku.

"Odlučili smo da do 2024. godine 80% od šest miliona poljoprivrednika u našoj državi predje na agroekologiju", izjavio je Kumar za AFP.

"Zelena revolucija je bila zasnovana na lažnim principima, sa stalnim oslanjanjem na ulaganja, ili naši poljoprivrednici nisu dobili ništa (...) i još gore, imali smo talase samoubistava poljoprivrednika u Indiji", dodao je on.

"Želimo da se proizvodnja hrane povećava među srećnim poljoprivrednicima", rekao je on, i da je oduševljen što se sve više mladih diplomaca "vraća" u zemlju "s dobrim idejama".

Ali, put je dug: 2017. godine Andra Pradeš je imala 40.000 poljoprivrednika koji rade u skladu s principima agroekologiju, a 163.000 ove godine, dok se očekuje da taj broj poraste na 300.000 u 2019. ali još je veoma daleko od milionskog cilja.

KOMENTARI

Broj komentara : 0

Vaše ime*


Vaš e-mail


Vaš komentar*



otkucano 0 od ukupno 1500 karaktera.