NVO: Izbeglice iz Ukrajine regulišu status kroz instituciju privremene zaštite

Predstavnica Beogradskog centra za ljudska prava (BCLJP) Anja Stefanović izjavila je danas da se priliv izbeglica iz Ukraljine tokom prošle godine osetio i u Srbiji, gde su mogli da dođu zbog bezviznog režima i da borave neko vreme, nakon koga su "institucijom privremene zaštite regulisali boravak".

Stefanović je na predstavljanju godišnjeg izveštaja "Pravo na azil u Srbiji 2022" u Medija centru rekla da je "odobravanje ovog vida zaštite funkcionisalo bez većih problema", kao i da je većina izbeglica iz Ukrajine koja je tražila takvu vrstu zaštite boravila kod prijatelja ili rođaka.

Navela je i da je u 2022. godini u Srbiju "određeni broj lica došao i iz Ruske Federacije i oni su boravak regulisali na druge načine".

Stefanović je dodala i da su se tokom prošle godine pojavile i "ekološke izbeglice", koje beže "zbog posledica klimatskih promena, prirodnih nepogoda i devastacije prirodnog okruženja".

Kao negativan primer tretmana izbeglica i migranata navela je to što su 2022. godine srpski organi izručili, po zahtevu Kraljevine Bahrein, državljanina te zemlje, što je ocenila da je "vrlo problematična praksa nadležnih organa", jer je Evropski sud za ljudska prava bio naložio Srbiji "da se uzdrži od izručenja dok se ne ispitaju rizici od mučenja", ako se osoba vrati u zemlju porekla.

"Po misljenju Beogradskog centra za ljudska prava, time je narušeno pravo da traži azil, i o tome će konačni sud dati Ustavni sud. Ovo nije prvi slučaj da su nadležni organi ignorisali zahteve međunarodnih tela da se uzdrže od izručenja", rekla je Stefanović.

Direktorka BCLJP Sonja Tošković je ocenila da "Srbija i dalje mora da unapređuje svoj sistem azila", i da bude oprezna kada je u pitanju usklađivanje politike sa Evropskom unijom po pitanju njene politike za zaštitu granica, "jer se pokazalo da se najveći broj kršenja ljudskih prava tu dešava".

Tošković je rekla da je Agencija za evropsku graničnu i obalsku stražu (Fronteks) objavila da je tokom prošle godine 300.000 osoba pokušalo da ileglano pređe granice EU, dok je EU po prvi put uvela institucije privremene zaštite izbeglica.

Prema njenim rečima, u 2022. godini su od osam miliona podnetih zahteva za azil u EU, njih 900.000 podneli državljani Ukrajine.

Šef predstavništva UNHCR u Srbiji Sufijan Ađali je rekao da se broj izbeglica i migranata na svetskom nivou iz godine u godinu povećava, i da je prošle godine registrovano 104 miliona takvih osoba.

Ocenio je da su "generalno konflikti uzrok pokreta stanovništva", ali da su i klimatske promene među uzrocima zašto ljudi odlučuju da napuste svoje zemlje.