Velimirović: U šesnaest centara 3.600 migranata, nema potrebe za angažovanjem kriznih planova

U Srbiji je trenutno oko 3.600 migranata u 16 centara, od toga pet su centri za azil a jedanaest prihvatni centri, uglavom su iz Avganistana, Irana, Iraka i Pakistana i nameravaju da odu u Zapadnu Evropu, rekla je danas zamenica komesara za izbeglice i migracije Srbije Svetlana Velimirović, navodeći da se ne očekuje njihov povećani priliv.

Ona je izjavila, u pauzi regionalne konferencije o migrantima, da je taj broj "daleko ispod naših kapaciteta"  kao i da država ima planove reagovanja u slučaju povećanog priliva, ali "za sad ne postoji potreba za angažovanjem tih kriznih planova".

Potpuno je mirna situacija, ali se mi odgovorno pripremamo za slučaj da se nešto nepredvidjeno desi, rekla je Velimirović, koja je učestvovala u regionalnoj konferenciji povodom završetka projekta Pomoć na putu - zaštita ljudskih prava migranata koji prolaze kroz Srbiju i Makedoniju.

Govoreći o njihovom vremenskom zadržavanju u Srbiji, ona kaže da ih je oko petsto tu od prošle godine dok su ostali u tranzitu, "kratko se zadržavaju - dodju, prodju, odu".

Uglavnom su, kaže,  porodice sa decom kao slabije pokretne tu nešto više od godinu dana.

Na pitanje o migrantima koji su van centara, ona je navela da nema neevidentiranih ali ima onih koji pokušavaju da predju granicu pa su u pojedinim pograničnim pojasevima mada ih je veoma malo je zbog zime.

Ona kaže da je u centrima sve obezbedjeno za zimske uslove, napominjući da Evropska unija finansijski pomaže održavanje objekata,  potrebe za hranom i grejanjem.

Prema njenim rečima, veoma je mali broj onih koji žele da ostanu u Srbiji, od 2018. to je manje od sto i to su oni koji ovde imaju neke rodbinske veze, mešovite brakove, ili su nekada radili, studirali u Srbiji .

Srbija nije zemlja željene destinacije, rekla je Velimirović.

Praktično ne postoji, navela je, način da prinudite nekog da ostane tamo gde ne želi jer će oni uvek naći neki kanal i otići gde su krenuli ili se vratiti u svoju zemlju porekla.

Mi podržavamo različite programe dobrovoljnog povratka, objasnila je Velimirović.

Šef prvog Sektora operacija u Delegaciji Evropske unije u Srbiji Nikola Bizel naglasio je da je Srbija od početka migrantske krize imala "ljudski pristup" prema migrantima.

Ocenio je da sada nije vrh migrantske krize ali i dalje postoji potreba da im se pruža pomoć, naročito osetljivim grupama.
  
Deca migranata imaju mogućnost da idu u školu što je sjajan poduhvat i uspeh Srbije, rekao je Bizel.