UNHCR i Praxis o izazovima u rešavanju apatridije i dečijih brakova
On je na današnjoj konferenciji sa predstavnicima domaće organizacije "Praxis" ukazao na neophodnost uključivanja svih relevantnih institucija u rešavanju tih problema.
"Broj lica ugroženih apatridijom je od 2004. godine opao sa 30.000 na 2.100", rekao je Šoder.
On je kazao da stupanje u dečije brakove predstavljaju kršenje Konvencije o pravima deteta, da su devojčice koje u njih stupaju izložene nasilju u porodici, kao i da su ti brakovi jedan od uzroka apatridije.
"U nacrtu predloga zakona izbrisan je jedan član koji je omogućavao sklapanje braka maloletnom licu sa navršenih 16 godina i to pokazuje dobru volju da se neke stvari izmene i da napredujemo u iskorenjivanju ove užasne pojave", rekla je izvršna direktorka "Praxis"-a Ivanka Kostić.
Prisutni su ocenili da je u cilju rešavanja problema apatridije neophodno omogućiti da deca odmah po rodjenju budu upisana u matičnu knjigu rodjenih kako to predvidja Konvencija o pravima deteta.
"U Srbiji se i dalje radjaju deca koja ne mogu da budu upisana u matičnu knjigu rodjenih odmah nakon rodjenja zbog dva podzakonska akta koja ne dozvoljavaju upis novorodjenje dece čiji roditelji nemaju lična dokumenta", rekao je predstavnik "Praxis"-a Milan Radojev.
On je dodao da se deci mora omogućiti ovo pravo i je ta organizacija podnela inicijativu Ustavnom sudu za ispitivanje ustavnosti i zakonitosti tih akata.
Koordinatorka programa za prava deteta u "Praxis"-u Jelena Petrović navela je da oko 50 odsto romskih devojčica stupi u neki vid braka pre osamnaeste godine i da je glavni problem to što se ti brakovi gledaju kao deo romske tradicije.
"Naša ideja je da ovo pitanje sagledamo van konteksta kulture i tradicije i da ga definišemo kao "problem" jer samo tako ćemo moći da mu pristupimo na pravi način", dodala je Petrović.
Govornici su povodom novog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u Srbiji rekli se nadaju da će to u narednoj godini rešiti "zaostale" probleme.
