Ristić: Male hidroelektrane nisu u interesu države već investitora

Izgradnja malih hidroelektrana derivacionog tipa nije nacionalni interes ni jedne zemlje, pa ni Srbije, nego je to interes pojedinaca i investicionih grupa, rekao je dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu Ratko Ristić na tribini u Paraćinu pod nazivom "Male hidroelektrane – smrt za reke".

Tribinu je sinoć organizovala neformalna grupa gradjana "Odbranimo Grzu", koja se pobunila protiv izgradnje MHE na toj reci.

Ristić je rekao da male hidroelektrane derivacionog (podzemnog) tipa redukuju i uništavaju živi svet u vodotokovima na kojima se prave, remete režime podzemnih voda i ugrožavaju tradicionalni način života lokalnog stanovništva.

"To smo mogli da vidimo na većini od 90 objekata koliko je napravljeno u Srbiji do sada a planirano je čak 850", rekao je Ristić.

Dodao je da je na globalnom nivou, koncept proizvodnje energije iz MHE derivacionog tipa sa cevovodima od vodozahvata do mašinske zgrade, nešto što je stigmatizovano kao vrlo štetno jer se proizvodi jako mala količina energije, a nanosi se velika šteta životnoj sredini.

Istakao je da ni u jednoj zemlji to nije nacionalni interes nego je to interes pojedinaca i investitorskih grupa, banaka i proizvodjača opreme. 

Ristić je spomenuo podatak da je u Sjedinjnim Američkim Državama za poslednjih 20-ak godina srušeno više od 1.200 takvih objekata, u zemljama Evropske unije čak 400, a da i Kina i Indija suspenduju takve projekte.

Na tribini je rečeno da Srbija ima i drugih načina da proizvede energiju iz obnovljivih izvora, korišćenjem biomase, vetra, sunca i geotermalnih potencijala.

"Mi u prenosnoj distributivnoj mreži elektroenergetskog sistema imamo gubitke od oko 17 odsto, dok su na evropskom nivou tolerantni tehnički gubici svega pet odsto, pa se postavlja pitanje gde nama nestaje 12 odsto proizvedene energije", rekao je Ristić.

Ocenio je da Srbiji ne bi trebala ni jedna jedina mala hidroelektrana, ako bi se smanjili gubici za svega dva odsto. 

Profesor Biološkog fakulteta u Beogradu Predrag Simonović rekao je da su planinske reke na kojima se prave MHE nezagadjene i predstavljaju stratešku rezervu pijaće površinske vode koja u nekim trenucima može postati daleko važniji resurs od energije.

Podršku gradjanima Paraćina dali su i članovi organizacija za odbranu reka iz sela Rakita na Staroj planini, iz Petrovca na Mlavi, Kraljeva, Užica i Požarevca. Oni su se nedavno dogovorili da zajednički deluju preko Fronta za odbranu reka Srbije.

Zoran Kojadinović iz neformalne grupe gradjana "Odbranimo Grzu" iz Paraćina tvrdi da investitor, iako ima sve potrebne dozvole od republičkih institucija za izgradnju MHE na Grzi, ne može da počne gradnju jer jezero nije upisano tako da zvanično ne postoji.

"Bilo je planirano da se još 1957. godine izgradi brana koja nikada nije dobila upotrebnu i gradjevinsku dozvolu tako da se vodi kao šumsko zemljište sa osam privatnih parcela", rekao je Kojadinović.

Napomenuo je da nije reč o političkoj borbi i da će se boriti svim pravnim sredstvima kako bi sačuvali Grzu i druge reke Srbije. Uz gradjane Paraćina stala je i lokalna samouprava, pa je na poziv organizatora, na tribini bio i predsednik opštine Paraćin Saša Paunović.