Položaj žena na selu težak, a predrasude ograničavaju njihov napredak (VIDEO)

Položaj žena na selu je gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti, jer društvene norme, tradicionalni stavovi i stereotipi ograničavaju njihov napredak, iako one predstavljaju neiskorišćeni resurs Srbije, ocenjeno je danas na konferenciji "Žene žive i na selu!", kojom je počela kampanja za osnaživanje žena na selu.

Predsednica Sklupštine Srbije Maja Gojković kazala je na otvaranju konferencije da je  cilj kampanje da se čuje za potrebe žena iz seoskih sedina i podigne svest o njihovim problemima, koji su teži i složeniji od onih u gradskim sredinama, kao i da se poveća njihova vidljivost u društvu.

"Ovim započinjemo kampanju i seriju obilazaka seoskih područja i razgovora sa ženama koje tamo žive i rade, sa ciljem da se upoznamo sa njihovim problemima, da široj javnosti ukažemo na stvarni položaj žena na selu, i da vidimo šta je potrebno da ih više društveno i ekonomski osnažimo", kazala je Gojković.

Kako je navela, kroz razgovore sa ženama u selima, za početak u seoskim područijima Čačka, Sombora, Kikinde, Zaječara, Požarevca, Subotice i Novog Sada, želja je da se skrene pažnja čitavog društva i pokaže da te žene zavredjuju jednaku pažnju, podršku i šansu.

"Naš cilj je i da posebno ukažemo na značaj i potrebu ekonomskog osnaživanja žena na selu, posebno kroz podsticanje na preduzetištvo, potom osnaživanje u borbi protiv nasilja u porodici, kao i da ih motivišemo da odlaze na preventivne zdravstvene preglede", kazala je Gojković.

Predsednica Skupštine Srbije je ukazala da se seoska područja u Srbiji danas suočavaju sa siromaštvom, nedovoljnom razvijenošću, nedostatkom adekvatne putne infrastrukture, kao i otežanim pristupom zdravstvenim uslugama, ali i sa problemom migracija i pražnjenjem seoskih sredina, a da je u takvim uslovima posebno težak položaj žena.

Podsetila je i da žene na selu žive najčešće u patrijarhalnoj i tradicionalnoj sredini, što dovodi do toga da su muškarci uglavnom vlasnici imovine.

"Samo 12 odsto žena su vlasnica kuća u kojima žive, a samo 16 odsto ima imovinu nad zemljom", kazala je ona i dodala da su problemi sa kojim se suočavaju još veći, jer je više od 50 odsto žena nezaposleno, a u mnogo manjoj meri su pokrivene zdravstvenim i penzijskim osiguranje u odnosu na muškarce.

Ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Zoran Djordjević kazao je da je položaj žena na selu gorući problem u oblasti rodne ravnopravnosti zbog neplaćenog rada i istakao da je rad na poboljšanju njihovog položaja od ključnog značaja za dalji demokratski razvoj društva.

"Žene na selu su prepoznate kao jedna od teže zapošljivih kategorija", rekao je Djordjević i naglasio i da Vlada Srbije već sprovodi aktivne mere politike zapošljavanja, kao i projekte za podsticaj žena preduzetnica na selu, razvoj zadrugarstva i udruživanja žena.

Djordjević je najavio i da će krajem marta biti raspisan novi konkurs za dodelu sredstava čiji je cilj da se ekonomski osnaže žene koje su pretrpele nasilje.

Podsetio je i da je Srbija, po Indeksu rodne ravnopravnosti, svrstana na 22. mesto medju zemljama EU.

"Razlika izmedju Srbije i proseka ostalih zemalja EU najveća je u domenu moći, vremena i novca kojim žene raspolažu, a najmanja u domenu zdravlja, znanja i rada", rekao je ministar.

Prema njegovim rečima, društvene norme, tradicionalni stavovi i stereotipi ograničavaju napredak žena u društvu, a posebno na selu.

Zbog toga je, kako je naveo, prevazilaženje tih prepreka deo politike jednakih mogućnosti, koju Vlada Srbije sprovodi, a tome će doprineti i usvajanje novog zakona o rodnoj ravnopravnosti čije se usvajanje očekuje do kraja godine, a koji bi trebalo da unapredi normativna rešenja u toj oblasti.

Ministarka zadužena za demografiju i populacionu politiku Slavica Djukić Dejanović kazala je da je broj muškaraca i žena koje žive na selu u Srbiji izjednačen, ali i da žene činie 60 odsto onih koji obavljaju poljoprivrednu aktivnot na gazdinstvu, iako je istovremeno svaka peta žena bila vlasnica poljoprivrednog gazdinstva.

Ona je upozorila na posebno loš položaj žena na selu starijih od 65 godina, kojima je često teže dostupna zdravstvena zaštita, a naročito prevencija.

Ambasador Švedske u Srbiji Jan Lundin je podsetio da je od svih projekata koje je Švedska podržala u Srbiji njih 30 odsto imalo cilj da se poboljša pološaj žena.

Lundin smatra da je Indeks rodne ravnopravnosti, koji je Srbija uvela 2016. kao jedina zemlja van EU, značajan za promene njihovog položaja u društvu.

Prema tom indeksu, kako je istakao, Srbija je imala najveći napredak u domenu uključivanja većeg broja žena u politiku.

"U ostalim oblastima napredak bio skromniji i tu Srbija značajno zaostaje za zemljama EU. To su oblasti gde se mora posvetiti više pažnje i gde bi Švedska mogla da pomogne", kazao je on.

Direktorka Agencije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena u Srbiji (UN Woman) Milana Rikanović kazala je da uopštene mere pomoći ne mogu da odgovore na sve potrebe žena na selu, koje su vrlo raznorodna grupa.