Frimjuz: Većina umetnika u Srbiji podvrgnutih cenzuri su kritičari vladajuće stranke

Nakon analize slučajeva kršenja umetničkih sloboda u Srbiji u 2018. godini, medjunarodna organizacija za ljudska prava sa sedištem u Kopenhagenu koja štiti i zagovara slobodu umetničkog izražavanja Frimjuz (Freemuse), došla je do zaključka da je jedan od najvećih izazova za umetnike bila cenzura koju je sprovodila vlada.

Izveštaj "Stanje umetničkih sloboda 2019" predstavlja detaljnu analizu 673 slučaja kršenja umetničkih sloboda koji su se tokom 2018. godine dogodili u različitim kulturnim sferama u 80 zemalja.

On identifikuje ključne izazove za slobodu izražavanja umetnika i ukazuje na obrasce i trendove kršenja te slobode. Pored toga, izveštaj poziva na odgovornost za njeno kršenje.

U izveštaju se ističe da se cenzura u Srbiji pojavljuje u "suptilnoj formi", pravdana navodnim tehničkim i proceduralnim razlozima i da su je inicirali ili sprovodili pripadnici vladajuće Srpske napredne stranke (SNS), koja od dolaska na vlast 2012. godine kontroliše većinu političkih, društvenih i kulturnih institucija u zemlji.

Većina umetnika, navodi se, koji su bili podvrgnuti cenzuri jesu otvoreni kritičari vladajuće stranke.

Frimjuz kao primer navodi uklanjanje izložba karikaturista Dušana Petričića i Predraga Koraksića Coraxa "Karikature od naših života", u novembru 2018. godine iz biblioteke u Lazarevcu, dan nakon što je izložena.

U izveštaju se ističe i slučaj pozorišnog festivala u Aleksincu na kojem je rukovodstvo otkazalo predstavu "Utopljena duša", navodno zbog "potencijalnog sukoba interesa".

Glavnu ulogu u predstavi igrao je Sergej Trifunović, čiji je otac, Toma Trifunović, bio umetnički direktor festivala. Toma Trifunović je podneo ostavku na ovu poziciju tvrdeći da je naredba za zabranu njegovog sina došla jer je Sergej "javno kritikovao članove SNS-a", naglašava se u izveštaju.

Frimjuz podseća i da je nekoliko umetnika izgubilo posao u državnim pozorištima tokom 2018. godine.

Umetnicima su raskinuti ugovori o radu na osnovu nove sistematizacije poslova, koja prema Zakonu o radu omogućava poslodavcima da smanje broj zaposlenih uklanjanjem pozicija za kojima više ne postoji potreba.

Umetnici čiji su ugovori bili raskinuti tvrdili su da je nova sistematizacija namerno napravljena da targetira one koji kritikuju vladajuću stranku.

Ova organizacija ističe da je u maju 2018. godine, glumac Saša Stojković otpušten iz pozorišta u Vranju, zvanično po usvajanju nove sistematizacije. Ipak, Stojković, koji je od 2012. godine bio izložen napadima lokalnih članova SNS-a zbog svog novinarskog rada, tvrdio je da je bio meta zbog izveštaja o korupciji koje je objavljivao u lokalnim novinama.

U martu 2018. godine zbog sistematizacije raskinut je ugovor Bojane Ivanov Djordjević, dramaturškinje u Vršačkom pozorištu, koja je tvrdila da je otpuštena jer nije bila članica vladajuće stranke.

Frimjuz konstatuje u svom izveštaju da nasledje sukoba na Kosovu iz 1998-1999. godine, negiranje samoproglašene nezavisnosti Kosova od strane Srbije, kao i sporovi oko tekućeg dijaloga o normalizaciji odnosa izmedju Beograda i Prištine, koji pomaže Evropska unija, otežavaju kulturnu saradnju izmedju dva društva.

U izveštaju se navodi da je beogradski festival "Miredita, dobar dan!", koji ima za cilj uspostavljanje kulturnih veza medju posleratnim generacijama, 2018. godine održan je u napetoj atmosferi, kada su desničarske grupe protestovale protiv promocije albanske kulture u srpskoj prestonici.

Dana 30. maja 2018. godine, ističe se u izveštaju, srpska policija je konfiskovala tri fotografije kosovske umetnice Elize Hodže (Eliza Hoxha), koje je trebalo da budu izložene na festivalu, dok je umetnica prelazila granicu na Merdaru.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije izjavio je da je konfiskovanjem fotografija sprečio "promociju terorističke organizacije, u ime kulture".

Kosovski pisac i publicista Škeljzen Malići, ukazuje se u izveštaju, bio je sprečen da 19. juna 2018. godine učestvuje u beogradskoj promociji knjige "20 godina përtej/preko/beyond". Organizatori su otkazali ceo dogadjaj u znak protesta zbog neopravdanih ograničenja slobode kretanja za kosovske umetnike.

Frimjuz navodi i da je otvaranje PreFoto festivala u kulturnom centru "Abdula Krašnica" u Preševu, gradu u blizini granice sa Kosovom, otkazano je u novembru 2018. godine, nakon što su inspektori za zaštitu od požara zatvorili Kulturni centar, tvrdeći da mesto nije pogodno za upotrebu jer nije imalo odgovarajući protivpožarni plan.

Godišnji izveštaj Evropske komisije za Srbiju iz 2018. godine ukazao je na spor napredak u pogledu slobode izražavanja.

"Da bi se stvorile okolnosti u kojima su umetnici slobodni da izraze svoje političke stavove bez straha od sankcija, Vlada Republike Srbije i kulturne institucije u njenoj nadležnosti treba da se uzdrže od targetiranja umetnika zbog političkog neslaganja", zaključuje se u izveštaju.

Dodaje se i da bi se olakšala kulturna saradnja sa Kosovom, da Vlada treba da omogući slobodno kretanje umetnika i umetničkih dela preko granice i poštuje prava umetnika, uključujući i one koji stvaraju umetnička dela uz finansijsku podršku Vlade Kosova.

Frimjuz je ukazao i na zabrinjavajuću zloupotrebu zakona o borbi protiv terorizma prilikom kršenja slobode umetničkog izražavanja.

Tokom prošle godine 19 umetnika je osudjeno na zatvorske kazne, a 10 pritvoreno pod izgovorom borbe protiv terorizma.

Istraživanje Frimjuza ukazuje da su tokom 2018. godine anti-terorističko zakonodavstvo i mera za borbu protiv ekstremizma korišćene protiv umetnika u devet zemalja (Belorusija, Egipat, Gruzija, Izrael, Nikaragva, Rusija, Španija, Turska i Sjedinjene Države).