Panel: Informaciona tehnologija da se primeni u realnom prostoru i vremenu (VIDEO)

Mogućnosti koje pružaju nove informacione tehnologije moraju da se primene u realnom prostoru i vremenu u kom ljudi žive, kako bi se na najefektivniji način postigle promene u civilnom društvu, ocenjeno je danas na panelu u okviru Medjunarodne nedelje civilnog društva koja se održava u Beogradu.

Izvršna direktorka Incijative za razvoj iz Velike Britanije Harpinder Kolakot rekla je da su tehnološki podaci korisni i da dovode do društvenih promena onda kada su povezani sa dešavanjima u političkoj i ekonomskoj sferi društva.

"Glavni ciljevi održivog razvoja ne mogu da se dostignu ukoliko se virtuelni podaci ne spoje sa svakodnevnim fizičkim radnjama u životu ljudi", navela je ona.

Kolakot je kazala da napredak društva u celini treba meriti napretkom u najsiromašnijim sredinama odredjenih zemalja.

"Treba posmatrati tri stvari. Najpre, da li su se ljudima povećali prihodi, da li se bolje i kvalitetnije hrane, a treba analizirati i odnos izmedju nataliteta i mortaliteta u tim sredinama", objasnila je Kolakot.

Dodala je da predstavnici civilnog društva treba da budu "obazrivi kada koriste tehnološke podatke", odnosno da se služe samo proverenim i pravim podacima.  

Renata Avila iz Fondacije pametnih gradjana iz Gvatemale ocenila je da je efektivno povezivanje tehnologije i civilnog društva, ključ za napredak u oblasti zaštite ljudskih prava.

"Civilnom društvu je jako važno da zna kako tehnologija funkcioniše i kolika moć se krije iza nje. Danas ne postoje aktivni gradjani koji nisu povezani na internet odnosno koji ne koriste neke od poznatih društvenih mreža", kazala je Avila.

Ona je rekla da velike korporacije širom sveta svojom tehnologijom često zloupotrebljavaju zakone o radu, nanose štete životnoj sredini, a imaju i pristup podacima o gradjanima, i bez njihove saglasnosti.

"Organizacije civilnog društva moraju da prošire svoje delovanje, da se povežu sa kompanijama, industrijama i da se u tom poslu, prvenstveno, fokusiraju na ljude", ocenila je Avila.

Predstavnik Udruženja gradjana "Zašto ne?" iz Bosne i Hercegovine Darko Brkan ocenio je da korišćenje tehnologije u velikoj meri utiče na realne aktivnosti civilnog društva.  

"Ja sam bio aktivista i pre nego što su počeli da se koriste pametni mobilni telefoni i znam koliko je drugačije povezivati se sa ljudima kada se ne krijete iza kompjutera", rekao je on.

Brkan je naveo da delovanje organizacija civilnog društva treba da "polazi sa tačke društvenih promena, a ne sa tačke tehnologije".

Specijalni izvestilac Ujedinjenih nacija o statusu branilaca ljudskih prava Mišel Forst kazao je da branioci ljudskih prava, nezavisno od tehnološkog napretka, treba da zagovaraju slobodu udruživanja, slobodu mišljenja i govora.

"Tehnologija menja način na koji ljudi komuniciraju, a algoritmi odredjuju šta je to što će ljudi videti, a šta ne i tako utiču na njihovo ponašanje", rekao je on.

Forst je ocenio da u društvu treba da se dogode značajne promene kako bi se obezbedila transparentnost, solidarnost i politička nezavisnost organizacija civilnog društva.

Aktivista iz Brazila Gabrijel dos Santos rekao je da u njegovoj zemlji postoje društvene nejednakosti, a da je mladim ljudima često uskraćeno učešće u mnogim aktivnostima.

"Nas ućutkuju i mnoge naše priče ne žele da čuju. Poezija i muzika daje nam mogućnost da se izrazimo. Ja sam odabrao hip hop, a ljudi koji nisu obraćali pažnju na mene počeli su da obraćaju pažnju na moju umetnost", kazao je Santos.

Dodao je da u Brazilu "mlade ljude uče da postanu budući radnici, a ne mislioci".