Učesnici samita pozvali EU da proširenje na Zapadni Balkan razmotri kao geopolitičko pitanje

Učesnici samita Procesa Brdo-Brioni pozvali su danas Evropsku uniju (EU) da, u procesu proširenja na zemlje Zapadnog Balkana, uzme u obzir i geopolitičke razloge, ukazavši da je puna integracija tih zemalja u evropski sistem vrednosti važna za ukupnu evropsku stabilnost.

"Pozivamo EU da razmotri svoje proširenje na Zapadni Balkan kao pitanje od geopolitičke važnosti. To ne isključuje obavezu kandidata za članstvo u EU da primenjuju standarde koje je Unija postavila", navodi se u zajedničkoj izjavi prihvaćenoj na samitu koji je danas završen u Tirani, objavljenoj na sajtu predsednika Albanije Iljira Mete.

U zajedničkoj izjavi učesnici sastanka su podržali stav EU da je jedan od uslova za članstvo u Uniji rešavanje otvorenih bilateralnih pitanja susednih zemalja.

"Aktivno ćemo nastojati da se nastavi dijalog i produbi poverenje u regionu koji predstavljamo. Sva otvorena pitanja biće rešena mirnim putem, u duhu medjusobnog uvažavanja i saradnje", stoji u izjavi.

U završnoj izjavi učesnici skupa su naveli da zemlje kandidati za članstvo u EU moraju da ispune sve standarde EU i pozvali da se pregovarački proces odvija "fleksibilnije i brže".

"Verujemo da je za mir, bezbednost i prosperitet Zapadnog Balkana i članica EU važno da ti standardi budu poštovani i da se pregovarački proces odvija fleksibilnije i brže", naveli su učesnici samita.

Oni su ponovili značaj brže primene ključnih reformi, povezanih sa daljim napredovanjem zemalja regiona u evropskim integracijama, uz poštovanje pristupa svakome prema zaslugama.

Složili su se da postoji "potreba daljeg jačanja procesa dijaloga i pomirenja u regionu, zasnovanih na istini, poverenju i privrženosti svim do sada postignutim sporazumima, u svetlu očuvanja mira i bezbednosti i prosperiteta sadašnjih i budućih generacija".

Učesnici samita u izjavi su istakli pozitivan značaj proširenja EU na Zapadni Balkan za jačanje demokratije i vladavine prava i poštovanje i zaštitu ljudskih prava u regionu, i za rešavanje bilateralnih pitanja.

"Priznali smo da je do sada načinjen napredak doprineo konsolidaciji demokratije, regionalnom miru, bezbednosti i stabilnosti, i povećanju regionalne saradnje", navodi se u zajedničkoj izjavi.

U izjavi se navodi i da "povećanje povezanosti unutar Zapadnog Balkana, kao i izmedju EU i tog regiona, uz povećane investicije u saobraćajnu, energetsku i digitalnu infrastrukturu, predstavlja strateški interes za sve i preduslov za ekonomski rast i punu ekonomsku integraciju unutar regiona i sa EU".

Lideri su pozdravili Prespanski sporazum Skoplja i Atine i zaključili da takav primer "utire put jačanju evropskih i evroatlantskih veza s regionom Zapadnog Balkana".

Pohvalili su i aktivnu podršku Hrvatske i Slovenije evropskoj perspektivi zemalja Zapadnog Balkana i njihovu odluku da daju prioritet tom regionu tokom predstojećih predsedavanja Savetu EU, u prvoj polovini 2020. godine i drugoj polovini 2021. godine.

Učesnici samita su pohvalili i Poljsku što će biti domaćin narednog samita Berlinskog procesa, "čime je potvrdjeno da Zapadni Balkan ostaje visoko na agendi EU".

Pozdravili su i posvećenost Evropske unije regionu Zapadnog Balkana, kroz Berlinski proces i Proces Brdo-Brioni, kao i kroz nedavni sastanak lidera Zapadnog Balkana, Hrvatske i Slovenije u Berlinu, na inicijativu nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona.

Na skupu u Tirani je odlučeno da naredni samit Procesa, krajem godine, bude održan u Sloveniji.

Samit zemalja uključenih u inicijativu koju su 2013. zajednički pokrenule Hrvatska i Slovenija kako bi podstakle evropsku integraciju Zapadnog Balkana ove godine su organizovali albanski predsednik Iljir Meta i kopredsednici Inicijative, predsednici Hrvatske i Slovenije, Kolinda Grabar-Kitarović i Borut Pahor.

Na samitu su učestvovali čelnici BiH, Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Kosova, visoka predstavnica EU Federika Mogerini i kao specijalni gost poljski predsednik Andžej Duda.