Djurović (APC): Efikasnost utvrdjivanja izbegličkog statusa i integracija izbeglica najveći izazovi

Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (APC) Radoš Djurović ocenio je danas, povodom Dana izbeglica, da su najveći izazovi u vezi sa izbeglištvom u Srbiji vezani isključivo za pitanje brzine i efikasnosti postupka utvrdjivanja statusa izbeglica, njihove integracije u društvo i položaja maloletnika bez pratnje roditelja, kod kojih se postupci za utvrdjivanje statusa izbeglica retko pokreću.

"Od januara do početka maja 2019. od ukupno 2.269 ljudi koji su želeli da traže azil, postupak je pokrenut za svega 107 lica, a dodeljeno je svega 12 izbegličkih zaštita u Srbiji. To je jako sporo, iako je i to napredak u odnosu na prošlu godinu, kada je za celu 2018. dodeljeno 11 izbegličkih zaštita od preko 8.433 lica koja su izrazila nameru da traže azil. To znači da mi, u stvari, ne znamo ko je izbeglica, a ko nije, ko koja prava i obaveze ima i ne možemo da razdvojimo ove dve grupe, a što sve onda stvara probleme u praksi", rekao je Djurović agenciji Beta.

Djurović je dodao da je od 227 maloletnika bez pratnje roditelja koji su u prva četiri meseca uspeli da izraze nameru da traže azil, svega 19 ušlo u azilnu proceduru, dok je od uspostavljanja azilnog sistema samo dvoje maloletnika bez pratnje dobilo azil.

"Ostali su u pravnom vakuumu. Sistem ne zna da li oni ispunjavaju uslove da budu izbeglice ili ne", dodao je Djurović.

On je ukazao da je najveći broj maloletnika bez pratnje trenutno smešten u kolektivne migrantske i azilne centre za odrasle, koji ne pružaju maloletnicima dovoljno uslova za bezbedan smeštaj i u kojima su deca u stalnom kontaktu sa odraslima i potpuno nezaštićena od njihovog uticaja.

"Oni su tamo bez kontinuiranog nadzora i brige socijalnih radnika, a posebno izložena rizicima da stupe u kontakt sa krijumčarima, kriminalcima i svima onima koji mogu da zlupotrebe njihov ranjiv položaj. U tim centrima, deca nemaju osnovne uslove za nesmetan psihosocijalni razvoj ni uslove za obrazovanje, učenje ili socijalizaciju sa lokalnom decom i u lokalnim sredinama", dodao je.

Djurović je rekao da se pitanje integracije nameće kao nužno za sve one koji su više godina u Srbiji u proceduri čekanja na finalnu odluku o izbeglištvu, kao i na one koji su dobili status izbeglice.

"Ovo polje je dalje nedovoljno uredjeno a većina njih se suočava sa produženim boravkom u zemlji, i po više godina, tokom kojeg žive u neizvesnosti, pravnoj nesigurnosti, nerešenom statusu, sa decom i sa potrebama da uspostave i vode normalni život u lokalnoj sredini. Polako se stvaraju uslovi da ove ljude gurnemo na marginu, u paralelnu i manje vidljivu stvarnost, koja nosi velike i nove probleme i pitanja, ukoliko ne utvrdimo da li su izbeglice ili ne", rekao je Djurović.

Prema njegovim rečima, svima za koje se tvrdi da su izbeglice Srbija i po Ustavu i po Zakonu o azilu i privremenoj zaštiti mora da pruži boravak i zaštitu dok postoje razlozi za njihovo izbeglištvo, što uključuje i pravo na integraciju, obrazovanje, pristup tržistu rada, slobodu kretanja, privatnu svojinu, zdravstvenu zaštitu, lična dokumenta i drugo.

Za one koji nisu izbeglice važe drugi pravni režimi - moguća deportacija, privremena zaštita, subsidijarna zaštita, povratak u zemlje prethodnog prebivališta i drugo.

"Ako bi brže utvrdjivali da li je neko izbeglica ili ne, razjasnilo bi se i ko koja prava i obaveze ima u zemlji. Ako se napravi poseban centar za prihvat maloletnika bez pratnje roditelja i ubrza procedura za njih, takodje bi se u mnogome situacija unapredila, a deca zaštitila od kriminala, krijumčarenja i trgovine ljudima. A ako bi se i izbeglice lakše i brže integrisale u društvo, tim pre bi prestali da budu teren sistema i društva i postali njihov ravnopravni deo", rekao je direktor APC povodom Dana izbeglica.