RSE: Od napada dronovima do mogućeg rata Irana i Izraela

Nedavni napadi Izraela na snage u Siriji, Iraku i Libanu povezane sa Teheranom, koji su došli u vreme napetih odnosa u tom regionu, povećali su zabrinutost od direktnijeg sukoba Irana i Izraela, dva stara bliskoistočna neprijatelja, pišu svetski mediji.

Izrael je tokom vikenda izveo napade na iranske snage i njihove saveznike u tri različite zemlje – u napadu dronovima i borbenim avionima za 48 sati pogodjene su brojne iranske savezničke grupe u Iraku, Siriji i Libanu, što izaziva strah od eskalacije šireg sukoba u regionu, ocenjuje britanski Indipendent.

Napadi u tri zemlje povećali su mogućnost odmazde protiv Izraela, smatraju analitičari koji ipak veruju da će oni biti pažljivo odmereni kako bi se izbegao potpuni sukob, prenosi Radio Slobodna Evropa.

Prvi udari dogodili su se u subotu kada je Izrael ciljao iranske Kuds snage i šiitsku naoružanu grupu u blizini Damaska, što je, prema portparolu izraelske vojske, uradjeno da bi se sprečio pokušaj Irana da u Izrael ubaci dronove.

U poslednje vreme, pojašnjava Indipendent, u nastojanju da se suprotstavi rastućem uticaju Irana u regionu, Izrael je izveo stotine vazdušnih udara u Siriji na snage Hezbolaha i Irana, koji su radi podrške predsedniku Bašaru Asadu poslali u Siriju hiljade boraca. Mnogi od tih napada bili su usmereni na sprečavanje Irana da isporuči oružje Hezbolahu u Libanu.

Izraelski napadi na Hezbolah uglavnom su ograničeni na Siriju, ali se to promenilo u nedelju ujutru, kada su se dva izraelska drona srušila u pokušaju napada na medijsku kancelariju Hezbolaha u Bejrutu. Predsednik Libana Mišel Aun opisao je napad bespilotnim letelicama kao "sličan objavi rata".

Američki zvaničnici nedavno su rekli da je Izrael odgovoran za bombardovanje iranskog skladišta oružja u Iraku prošlog meseca, u objektu kojim upravlja iračka šiitska paravojna grupa koju podržava Iran, a u nedelju je ista formacija okrivila Izrael za napad dronom, ističe Indipendent.

Dugi rat izmedju Izraela i Irana u senci je izbio na videlo i incidenti u kojima je Izrael navodno pogodio ciljeve povezane sa Iranom u Iraku, Siriji i Libanu, podigli su tenzije u veoma burnom trenutku, ocenjuje Asošiejtid pres.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu skuplja poene tri nedelje uoči izbora, dok je Iran poslednjih meseci preduzeo niz provokativnih radnji sa ciljem pritiska na evropske države da osiguraju olakšice u vreme američkih sankcija.

Vodja Hezbolaha Hasan Nasralah obećao je da će se osvetiti pošto se dron srušio na medijsku kancelariju. Izraelske snage duž granice s Libanom su u visokoj pripravnosti, što izaziva strah od ponavljanja rata iz 2006. godine, ukazuje AP i dodaje da je Netanjahu upozorio Nasralaha da Izrael "zna kako da se odbrani i kako da se oduži svojim neprijateljima".

Izrael je takodje optužio Iran za nedavnu raketnu paljbu iz pojasa Gaze, a u ponedeljak je pogodio palestinsku bazu u Libanu, blizu sirijske granice.

Netanjahu se možda plaši promene američkog pristupa pošto je američki predsednik Donald Tramp rekao da postoji "stvarno dobra šansa" za sastanak s iranskim predsednikom, ocenjuje AP.

Teritorija Iraka, Sirije i Libana – država koje su fragmentirane, delom srušene i pod velikim uticajem susednih sila - postao je pozornica iransko-izraelskog rata, navodi se u komentaru u Volstrit džurnalu.

Ovaj rat je afera 21. veka i za sada uključuje samo male krugove izraelskog i iranskog stanovništva, ocenjuje Džonatan Spajer, direktor Centra za izveštavanje i analizu Bliskog istoka i istraživač u jerusalimskom Institutu za strategiju i bezbednost.

Na izraelskoj strani, napisao je, deluju vazdušne snage, obaveštajne službe i verovatno specijalne snage, dok su u ime Irana angažovani Revolucionarna garda, njene specijalne Kuds snage i savezničke političko-vojne organizacije u Iraku, Siriji i Libanu.

Režim u Teheranu favorizuje uništavanje jevrejske države, ali to je dugoročni cilj koji je u glavama revolucionara još od Islamske revolucije 1979. godine, piše Spajer.

Ono što je došlo do izražaja je da se Iran u poslednjih pola decenije pojavio kao glavni korisnik propasti iračke, sirijske i libanske države. To je znatno povećalo njegov kapacitet da preti Izraelu, koji je to primetio i reagovao, navodi se u komentaru.

Učešće Irana u Iraku, Siriji i Libanu duboko je, dugoročno i proaktivno, ističe Spajer i dodaje da je uključenost Izraela u potpunosti reaktivna. Izrael nema interesa za unutrašnje političke aranžmane tri države, već želi iskoristiti svoje obaveštajne i vojne kapacitete da neutrališe plodove iranskog projekta kad god se čini da oni prerastaju u konkretnu pretnju, ocenjuje se u Volstrit džurnalu.

Da bi se razumela logika nedavnih udara, važno ih je sagledati u okviru šireg izraelskog protivnapada kako bi se sprečilo da Iran postavi precizne rakete u Libanu, Siriji i Iraku, piše Forin polisi.

Iran će, osim Sirije, tražiti druga mesta koja su manje povoljna za Izrael kako bi unapredio svoj projekat preciznih raketa. Ovaj poslednji pristup doveo je do toga da Iran pomeri znatan deo svojih raketnih aktivnosti u Irak i Liban, za koji veruje da je Izrael manje sklon da napadne da bi izbegao mogući sukob s Hezbolahom.

Iran dobija nekoliko važnih prednosti iz delovanja u Iraku, a ne u Siriji, ocenjuje Forin polisi. Prvo, Irak je udaljeniji od granica Izraela, a izraelski odbrambeni sistem ga nije svrstao u primarno područje fokusa od pada Sadama Huseina 2003. godine. Tu Iran pretpostavlja da izraelska obaveštajna i vojna superiornost i nisu toliko izražene.

S druge strane, ukazuje list, američka vlada deluje nezadovoljno zbog navodne izraelske aktivnosti u Iraku, jer su u opasnost dovedeni američki vojnici koji su tamo stacionirani.