SRS tražila u Savetu Evrope da EU povuče 'akte priznanja' nezavisnog Kosova (VIDEO)

Završnog dana Jesenjeg zasedanja Parlamentarne Skupštine Saveta Evrope, poslanici Srpske radikalne stranke (SRS), Aleksandar Šešelj i Miljan Damjanović, govorili su o Kosovu i o ugroženosti tamošnjeg srpskog naroda, saopštila je SRS koja zahteva od EU da poštuje medjunarodno pravo i "povuče sve akte priznanja Kosova".

Aleksandar Šešelj je rekao da su svakodnevni etnički motivisani incidenti protiv Srba i da je "dvadeset godina nakon brutalne agresije NATO pakta i njihovih saveznika iz OVK (Oslobodilačke vojske Kosova), vlast na Kosovu predata teroristima i ratnim zločincima koje predstavljaju Hašim Tači i Ramuš Haradinaj".

"Njihova namera je da, pored otimanja teritorije, izbrišu svaki dokaz o prisustvu Srba na Kosovu i u Metohiji, a da srpsku kulturnu baštinu proglase albanskom", kazao je Šešelj i dodao da je "okupacija Kosova slučaj bez presedana u modernoj istoriji i u suprotnosti sa svim aktima medjunarodnog prava, pre svega, Poveljom UN i Završnim aktom KEBS iz Helsinkija".

On je rekao da je glavni uslov za prijem Srbije u EU potpisivanje pravno obavezujućeg sporazuma Srbije i Kosova koji "treba da otvori vrata za članstvo Kosova u UN i na taj način zaokruži kosovsku državnost".
Miljan Damjanović je rekao treba obnoviti dijalog Beograda i Prištine, ali da kosovski parlament povuče zakone kojim je započelo formiranje kosovske armije.

Naveo je da po Rezoluciji Saveta Bezbednosti UN 1244, sve granične prelaze treba da čuvaju pripadnici srpske vojske i policije, a da ta rezolucija "garantuje povratak do hiljadu pripadnika bezbednosnih snaga Srbije na Kosovo".

Damjanović je rekao da je SRS "posvećena poštovanju demokratije i nepovredivosti granica Srbije" i da "predlaže široku autonomiju za Kosovo, bez ikakvog mešanja u kulturni i politički život Albanaca".

SRS u Skupštini Srbije pitala zašto raste javni dug

U raspravi o setu finansijskih zakona u Skupštini Srbije, najviše primedbi imali su poslanici Srpske radikalne stranke (SRS) koji su ponovili da oslanjanje na strane investicije neće doneti željeni razvoj zemlje.

Poslanica SRS Nataša Jovanović zamerila je što su finansijske zakone kreirali USAID i Evropska unija (EU).

Rekla je i da se SRS zalaže da se Srbija osloni na investicije "tradicionalnih prijatelja" a ne samo od kompanije iz EU.

Jovanović je pitala da li "ima zebnju da će strani ulagači jednog dana da napuste naše tržište, jer su to uglavnom fabrike koje zahtevaju jednostavnu radnu snagu i isplaćuju minimalac".

Ministar finansija Siniša Mali je ponovio da privreda jača i da će u decembru prosečna plata biti veća od 500 evra.

Dodao je da se razvojem tržišta kapitala pravi "platforma za brži rast", a istovremeno se smanjuje javni dug.

Poslanik SRS Nemanja Šarović rekao je da je Siniša Mali do 2012. godine bio "eksponent Demokratske stranke", a sada "priča kako tada nije valjalo".

Šarović je pitao kako je smanjen javni dug ako je ukupno zaduženje 2012. godine bilo 15 milijardi, a danas je iznad 24 milijarde dinara.

Siniša Mali je odgovorio da je ukupan javni dug 2008. bio 8,7 milijardi, pa 2012. skočio na 18 milijardi, a posledice tog zaduženja osećale su se još dve godine.

"Zato 2014 dug raste na 22 milijade dinara, i mi smo to odgovornim merama zaustavili i preokrenuli rast. Saa je dug oko 23,8 milijardi, dakle malo manje nego 2018. Kada je bio 24,2 milijarde dinara. I to u apsolutnom iznosu", rekao je Mali.

Šarović je replicirao da upravo po podacima Ministarstva finansija javni dug iznosi 24,3 milijarde evra po kursu od 117 dinara i da dug nije manji.