Oktobarski susreti u socijalnoj zaštiti: Prevencija lek za vršnjačko nasilje (VIDEO)

Vršnjačko nasilje sve je prisutnije u našem društvu kao i u zemljama u okruženju, a da bi se daljoj ekspanziji nasilja medju decom i mladima stalo na put najbitnija je prevencija, ocenili su učesnici medjunarodnih, 25.  Oktobarskih susreta u socijalnoj zaštiti, koji su danas otvoreni u Nišu.

Više od 100 stručnjaka iz oblasti socijalnog rada, pravosudja i državne uprave danas i sutra baviće se nasiljem nad decom i reakcijom sistema.  

Pomoćnik direktora Centra za socijalni rad "Sveti Sava" u Nišu Lidija Stanković izjavila je da toj ustanovi vrlo često stižu prijave vršnjačkog nasilja, a najčešće iz škola.

"To je nešto što je u ekspanziji, a povezano je sa opštim vrednostima u našem društvu. Nalazimo se u tranziciji od tradicionalnih ka novim vrednostima. Nove vrednosti još nisu u potpunosti prihvaćene, a stare više nisu prihvatljive", izjavila je Stanković.

Ona je rekla da se kao društvo nalazimo u stanju "anomije" i opšte konfuzije u narodu u kome se jedne porodice u vaspitanju dece pridržavaju jednih vrednosti, a druge porodice nekih sasvim drugih vrednosti.

Stanković je kazala da je za eliminisanje vršnjačkog nasilja najbitnija prevencija i dodala da škole i centri za socijalni rad rade na tome.

Profesor američkog Pen Stejt Univerziteta Djuradj Stakić rekao je da nasilje predstavlja traumu za dete, posebno zato što su izvršioci obično osobe bliske detetu.

"Dete koje trpi nasilje doživljava veliki emocionalnih šok, jer mu se ruše ideali i pogled na svet. Deci je izuzetno teško da prijave nasilje i povere se nekome i ogroman broj dece nikada ne prijavi nasilje", kazao je Stakić.

Prema njegovim rečima, vršnjačkog nasilja je oduvek bilo ali smo mi tek sada počeli da "otvaramo oči", da ga uočavamo i da mu se posvećujemo.

Psiholog Poliklinike za zaštitu djece i mladih u Zagrebu Ela Selak Bagrić istakla je na skupu da, kada se dogodi vršnjačko nasilje, vrlo često imamo potrebu da zaštitimo žrtvu, a ne zapitamo se zbog čega su nasilna deca takva kakva jesu.

"Deca koja su nasilna ne postaju takva od nedelje do ponedeljka. To znači smo propustili pomoći tom detetu, zaboravili smo prepoznati teškoće tog deteta. Da bi pomogli deci koja trpe nasilje moramo razmišljati o agresivnoj deci i uključiti njih u pomoć, kako ne bi sutradan  od maloletnih počinitelja postali kriminalci", naglasila je Selak Bagrić. Ona je istakla da se u celom regionu još puno štedi na deci i ne ulaže dovoljno u prevenciju.

"Kada ne ulažemo u prevenciju, onda imamo problem da kada ta deca porastu  moramo ulagati u intervenciju. Intervencije su izuzetno skup i zahtevan posao u kojem je rezultat neizvestan", izjavila je Selak Bagrić. Kako je kazala, u školama se premalo radi sa decom i škole su postale isključivo obrazovne institucije.

"U školama se ne radi na odgoju dece, a roditelji su opterećeni savremenim načinom života. Svakodnevno u praksi vidim emocionalno zanemarenu decu koja imaju u životu sve, osim pažnje mame i tate. Kada ih pitate šta im je potrebno, ne spominju telefone i skupe igračke, već čeznu da vremenom provedenim sa mamom i tatom", rekla je Selak Bagrić.

Porodični terapeut Centra za socijalni rad u Nišu Svetlana Mančić rekla je da je nad decom najčešće psihološko nasilje i da je takva vrsta nasilja prisutna i uz sve druge vidove, kao što je fizičko nasilje.

"Imamo sve više prijava vršnjačkog nasilja, a poslednjih mesec dana svedoci smo nasilja medju devojčicama što je ranije bila retkost", izjavila je Mančić.

Ona je rekla da je potrebno raditi na prevenciji vršnjačkog nasilja i pripremi svih onih koji rade sa decom da reaguju na vreme, a pri tom nikako ne treba zanemariti ulogu roditelja jer "sve potiče iz porodice".