Studija o korupciji: Jahte, nakit i dvorci - kako 'prljavi novac' kupuje prestiž u Velikoj Britaniji

Nakit, jahte, trkački automobili i luksuzni stanovi deo su sredstava za "pranje" stotina milijardi funti "prljavog novca" u Velikoj Britaniji, koji takođe prolazi kroz banke i preko više britanskih posrednika, kaže studija "Transparensi internešnela".

"Velika Britanija je platforma za novac od korupcije širom sveta", navodi se u izveštaju o borbi protiv korupcije, objavljenom danas.

Taj novac od kriminala "pribavljen uz pomoć kompanija koje su registrovane u Velikoj Britaniji i njihovih ofšor finansijskih centara, ovde se (u Velikoj Britaniji) ulaže u luksuzne nekretnine, a koristi se za pristup prestižnim institucijama", poput najcenjenih univerziteta ili ustanova kulture što donatorima "davje status", piše u izveštaju.

"Mada je teško utvrditi iznos prljavog novca koji ulazi u Ujedinjeno Kraljevstvo, Nacionalna agencija za kriminal (NCA) procenjuje da više od 100 milijardi funti nelegalnih sredstava udje svake godine", nastavlja "Transparensi internešnel".

Finansijske usluge moćnog londonskog "Sitija" igraju vitalnu ulogu u tranzitu tog novca, što pokazuje studija koja je posebno pregledala 400 slučajeva korupcije u kojima su britanske finansijske usluge bile deo "pranja" najmanje 325 milijardi funti s ilegalnog tržišta, od korupcije, pronevere i drugog.

U izveštaju se pominje da je 421 nekretnina ukupne vrednosti pet milijardi funti kupljena o "sumnjivog bogatstva" što je samo "vrh ledenog brega", jer "87.000 nekretnina u Engleskoj i Velsu pripada kompanijama registrovanim u zemljama koje imaju bankarsku tajnu".

Ukazuje se i na kupovinu jahti, nakita, luksuznih automobila i privatnih aviona, kao i skupe odeće ili pribora u "Herodsu", lože na "Stamford Bridžu", stadionu londonskog fudbalskog kluba "Čelsi".

NVO konstatuje da te kanale "pranja" novca "sve više prihvataju političari i kompanije" što utiče na borbu protiv korupcije.

"Transparensi internešnel" preporučuje deset mera da se spreči da pojedinci i preduzeća da prebacuju novac i "peru" ga u Velikoj Britaniji.

S jedne strane, ukidanje bankarske tajne vlasništva na britanskim teritorijama gde se to još praktikuje, poput Devičanskih ostrva, i da se prestižne institucije kao što su univerziteti ili muzeji podstiču da utvrde etička pravila za prihvatanje ili odbijanje sredstava, predlaže se i objavljivanje imena donatora.

Jačanje pravne odgovornosti preduzeća i pojedinaca takođe bi bilo snažan podsticaj za strožu proveru porekla sredstava, smatra "Transparensi internešnel".