Parlament RS odbacio bonska ovlašćenja i promovisao pravo na samoopredeljenje entiteta

Narodna skupština Republike Srpske rano jutros usvojila je zaključke kojima se odbacuju "bonska ovlašćenja" visokog predstavnika i najavljuje da će parlament RS pokrenuti inicijativu za ukidanje Кancelarije visokog predstavnika (OHR).

U zaključcima parlamenta, koji su izglasali poslanici vladajuće većine SNSD, DNS, DEMOS, SP, Ujedinjene Srpske i NDP, "bonska ovlašćenja" odbacuju se kao "potpuno neustavna, nezakonita i nelegitimna, s ozbirom na to da njihova primena predstavlja flagrantnu povredu ustavnopravnog poretka BiH i kršenje osnovnih ljudskih prava, kao i medjunarodnih instrumenata za njihovu zaštitu".

Poslanici opozicionih stranaka, SDS i PDP, kao i bošnjačkih stranka u parlamentu BiH, nisu se uopšte izjašnjavali o predloženih 20 zaključaka.

U zaključcima se navodi da delovanje visokog predstavnika predstavlja kršenje Aneksa 10 Dejtonskog sporazuma, kojim je, kako je navedeno, ustanovljena funkcija visokog predstavnika i definisan njegov zakonski autoritet, ali ne sadrži odredbe koje mu daju ovlašćenje da izdaje bilo kakve obavezujuće odluke.

"Neprihvatljiv je i neproduktivan dalji ostanak i ponašanje visokog predstavnika u BiH, čije izjave češće doprinose nesporazumima nego sporazumima u BiH", dodaje se u zaključcima.

Narodna skupština RS usvojila je Informaciju o neustavnoj transformaciji dejtonske strukture BiH i uticaju na položaj i prava RS, u kojoj se navodi da institucije Republike Srpske imaju obavezu da insistiraju na doslednom sprovodjenju Dejtonskog sporazuma, posebno Aneksa četiri - Ustava BiH.

U informaciji su navedene i teške optužbe na račun opozicije u RS i predstavnika SDS i PDP u institucijama BiH u Sarajevu, koji su označeni kao "izdajnici, bakirovci, nosioci probosanske politike".

Vladajuća koalicija je u zaključcima odbacila sve akte koji su, kako je navedeno, protivustavni i nisu u skladu sa Dejtonskim sporazumom.

Prema usvojenim zaključcima, stavovi i aktivnosti koji nisu u skladu sa ovim osnovnim ustavnim načelom dovode do narušavanja ustavnopravnog poretka BiH, Republike Srpske i Federacije BiH, te ugrožavaju mir i stabilnost.

U slučaju izostanka reakcije strana potpisnica, svedoka Dejtonskog sporazuma i predstavnika medjunarodne zajednice na pokušaje razgradnje Dejtonskog sporazuma, parlament RS će pristupiti donošenju novog Ustava RS, o kojem će se izjasniti i gradjani na referendumu, stoji u zaključcima.

"Novi Ustav RS zasnivaće se na izvornim principima Dejtonskog sporazuma i omogućiće RS povrat oduzetih nadležnosti i funkcionisanje u skladu sa Dejtonskim sporazumom", navodi se u zaključcima.

U zaključcima se nalaže institucijama RS da, bez odgadjanja, preduzmu neophodne aktivnosti i pripreme sveobuhvatne informacije o okolnostima i aktivnostima koje su dovele do donošenja odluke o davanju saglasnosti RS na sporazume o formiranju Zakona o odbrani BiH, Zakona o indirektnom oporezivanju BiH, Zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savetu BiH, kao i drugih zakona kojima su "derogirane nadležnosti Republike Srpske".

Traži se i preispitivanje svih zakona koje su nametnuli visoki predstavnici u BiH i kojima se, kako je ocenjeno, ugrožava ustavno-pravni položaj RS zagarantovan Dejtonskim sporazumom.

U zaključcima se promoviše i pravo RS na samoopredeljenje, što, kako je navedeno, u okvirima Dejtonskog sporazuma podrazumeva očuvanje dejtonske strukture i široke autonomije entiteta.

"U slučaju negiranja prava naroda na samoopredeljenje koje je proklamovano Poveljom UN i daljoj podršci aktivnostima koje vode razgradnji Dejtonskog sporazuma, Republika Srpska zadržava pravo da konačno odluči o svom budućem statusu", navodi se u usvojenim zaključcima.

U zaključcima je navedeno i da će se svako delovanje suprotno stavovima Narodne skupštine Republike Srpske, kao najvišeg zakonodavnog i ustavnopravnog organa RS, smatrati ugrožavanjem suvereniteta i ustavnog poretka RS.

"Takve aktivnosti treba odrediti kao krivično delo po Кrivičnom zakonu Republike Srpske", navedeno je u zaključcima.

Zaključcima se dalje obavezuju predstavnici RS u Predsedništvu BiH, u Predstavničkom i u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH i u Savetu ministara da ne učestvuju u menjanju Poslovnika o radu i drugih akata kojima bi se smanjio broj predvidjenih srpskih glasova i glasova iz RS za donošenje odluka iz njihove nadležnosti.

Prema usvojenim zaključcima zatraženo je i pokretanje pitanja sastava i načina rada Ustavnog suda BiH, za koji je navedeno da nema legitimitet zbog prisustva stranih sudija.

Zaključcima je naloženo Vladi RS i ostalim nadležnim institucijama da pokrenu reformu institucija pravosudja na nivou BiH, odnosno Suda BiH, Tužilaštva BiH i sistema Visokog sudskog i tužilačkog saveta, smatrajući ih nezakonitim, jer je te institucije nametnuo Visoki predstavnik.

Narodna skupština RS, navodi se dalje u zaključcima, nastaviće da deluje u skladu sa Rezolucijom o zaštiti ustavnog poretka i vojnoj neutralnosti kojom se ovaj entitet obavezao na vojnu neutralnost.

Podržavajući saradnju sa NATO, u zaključcima je rečeno da se RS protivu članstvu BiH u tom vojnom savezu.

"Pre svega zbog toga što neprihvatljivim smatra formiranje NATO granice prema Srbiji, kao i zbog ogromnih troškova koje bi pristupanje ovom savezu proizvelo za RS i BiH", navodi se u zaključcima.

U slučaju "nasilnih" pokušaja pristupanja BiH NATO savezu, dodaje se, Republika Srpska će održati referendum na kojem će gradjani odlučiti o članstvu Republike Srpske u bilo kakvim vojnim savezima.