Izazovi nulte tolerancije na vršnjačko nasilje

Direktor škole Milun Spalević rekao je agenciji Beta da škola nosi teret tog slučaja i da, od kada je priča dospela u medije, trpi kritike u javnosti.

On nije želeo da govori o detaljima o slučaju s obzirom na to da će se činjenice iznositi na sudjenju koje počinje uskoro po tužbama koje je majka devojčice podnela protiv škole i roditelja jednog učenika.

Direktor tvrdi da se u školi zna "šta i kako se radi" i da se godinama dosledno sprovodi sve što nalažu zakon, protokoli i procedure za prevenciju i reagovanje na vršnjačko nasilje.

"Glavni moto ove škole je nulta tolerancija na nasilje, svim silama se radi na tome i svi potencijali škole su uključeni. Uspeh ne zavisi samo do nas. To je priča u trouglu učenici-roditelji-društvena zajednica. Naravno, ovo je živi sistem i mi ne bežimo od toga, uvek se desi neki propust, ali je jako važno da smo svesni toga i da težimo da te propuste što pre ispravimo, što je ključno", rekao je Spalević.

On tvrdi da škola "Stanislav Sremčević" nije "problematična" škola zbog vršnjačkog nasilja, jer se ono ne dešava više nego u drugim školama.

U prošloj školskoj godini je zabeležen jedan slučaj nasilja najvišeg, trećeg stepena, jedan slučaj drugog nivoa i dva slučaja prvog stepena.

Imali su u dva smanjenja ocene iz vladanja na četvorku.

Spalević je kazao da ima slučajeva ispisivanja učenika iz škole, ali da vršnjačko nasilje nije primarni razlog za prelazak u drugu školu, a ako toga i ima onda je "zanemarljivo".

To potkrepljuje činjenicom da škola sada ima 1.011 učenika što je više nego prošle godine.

"Zbog slučaja o kome se govori poslednjih dana nije bilo potrebe da uvodimo neke ekstremne radnje, već smo samo nastavili redovne aktivnosti na prevenciji nasilja", rekao je Spalević.

U školi postoji jedanaestočlani Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zanemarivanja i zlostavljanja i on, kako je kazao Spalević, nažalost, ima posla.

"Mi smo kao velika škola, proširili zakonom obavezni sastav Tima, pa smo pored direktora, pomoćnika, pedagoga, psihologa i sekretara, uključili i deo nastavnika i učitelja. Želimo da objektivnije sagledamo situacije i probleme", rekao je Spalević.

On je naveo da godinama unazad škola ima pojačan vaspitni rad uz mini timove nastavnika i pedagoga, a redovna su i dežurstva nastavnika na hodnicima škole.

Pojačan je i rad odeljenskih starešina kroz razgovore sa učenicima uz prisustvo psihologa i pedagoga, kao i roditeljske sastanke, u cilju edukacije i prevencije nasilja.

U učionicama su postavljeni panoi za djake sa ključnim porukama protiv nasilja.

Spalević tvrdi da škola reaguje i proverava svaku prijavu, pa čak i sumnju na zlostavljanje, zanemarivanje, fizičko nasilje ili diskriminaciju.

Prema njegovim rečima, svako u školi je u obavezi, bilo da je tetkica, domar ili nastavnik, svako ko vidi ili posumnja na neki oblik nasilja, da to što pre prijavi.

Školski Tim se u najkraćem roku sastaje i razmatra sve činjenice i donosi odluke.

"Svakako imamo i ono što fizički ne možemo da pokrijemo, a to je da budemo uz svako dete. Moguća su i neka dešavanja koja nam i promaknu, ali se u svakom slučaju radi o pojačanom dežurstvu i mobilnosti svakog zaposlenog", rekao je Spalević.

On je naveo da po Protokolu postoji pet kategorija nasilja: fizičko, psihičko, socijalno, seksualno i elektronsko.

U zavisnosti od njihovog intenziteta Tim procenjuje da li se radi o nasilju prvog, drugog ili trećeg stepena.

"U slučaju najtežeg, trećeg stepena nasilja uključuju se direktor škole sa Timom za zaštitu od nasilja, roditelji, organi škole, Centar za socijalni rad, policija, zdravstvena ustanova. Obavezno se pokreće vaspitno disciplinski postupak i izriču mere u skladu sa zakonom", kazao je Spalević.

On je naveo da bi nadležni u ministarstvu trebalo dublje da "zadju" u te primere vršnjačkog nasilje najvišeg, trećeg stepena, kako bi se školama ubuduće više pomoglo u prevenciji i reagovanju.

Spalević je kazao da ima utisak da se od škola uvek traži više i kao da nije dovoljno sve to što se već sprovodi po zakonu i protokolima.

"Imam osećaj, naravno ne prebacujem odgovornost ni na koga, da se od škole očekuje da se sve više bavi vaspitnim, a manje obrazovnim radom. Očekuje se sve više da mi vaspitavamo decu zato što taj korak, koji treba negde da donesu iz porodice- vaspitanje, a što je po meni ključno, sve više izostaje, verovatno zbog načina života i obaveza roditelja", rekao je Spalević.

Rukovodilac školskog Tima za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja Katarina Andrejević kazala je Agenciji Beta da Tim pravi program zaštite za sve učenike i zaposlene u školi pred početak svake školske godine.

"Mi planiramo sve preventivne aktivnosti koje će se sprovesti tokom školske godine. Teme o prevenciji nasilja i nepriličnom ponašanju u školi su svakodnevna aktivnost u školi na časovima redovne nastave, vannastavnim i slobodnim aktivnostima. Pored toga, sprovodimo i interventne aktivnosti u slučaju da dodje do pojave nasilja", kazala je Andrejević.

Ona je dodala da je sa pojačanim preventivnim radom svest učenika sve otvorenija za situacije, znaju kako treba da reaguju i koji su prvi koraci koje preduzimaju kada posumnjaju ili su svedoci nasilja.

"Ono što decu treba da naučimo, kako mi, tako i roditelji, jeste gde je granica, kada su je prešli, dokle je igra, a gde počinje nasilje. Ta lestvica je danas podignuta jer prosto to je stanje društva, a neprimerena i neprihvatljiva ponašanja deca ne donose samo iz porodice, tu su i uticaji medija, igara, društvenih mreža", kazala je Andrejević.

Ona je istakla da su sve mere koje je do sada škola preduzimala u konkretnim slučajevima vršnjačkog nasilja davale rezultate jer učenici nisu ponavljali nasilje.

Slučajeve vršnjačkog nasilja koji se, ipak, dogadjaju i pored brojnih mera prevencije naziva "ekstremnim".

"Sve zakonske procedure se sprovode u svim školama, znači vi uradite sve što je do vas oko prevencije, ali, znate, kao bezbednost u saobraćaju, sve je uradjeno i sve su mere preduzete, pa opet se nezgode dese. Znači, ima ekstremnih slučajevi koji izadju iz okvira", kazala je Andrejević.

Školski pedagog u OŠ "Stanislav Sremčević" Slavica Martinović koja se ovim poslom bavi već 30 godina rekla je Agenciji Beta da za vršnjačko nasilje nema pravila i da ne zavisi ni od uzrasta niti uspeha učenika.

U školi su, medjutim, uočili da je "osetljiv" prelaz iz četvrtog u peti razred.

Zbog toga se uvek na početku školske godine drži sastanak sa svim roditeljima petaka uz predavanje pedagoga i psihologa u cilju prevencije vršnjačkog nasilja.

Odeljenski starešina je obavezan da sa učiteljem bukvalno "skenira" svako dete koje je prešlo u peti razred i da, ukoliko postoji neki problem, sa tim bude upoznat kao i svi nastavnici.

Martinovićeva je rekla da su učenici inače "skloni" gurkanju, vredjanju, psovkama, da se "podžarkaju", ali da se često već na putu do pedagoga pomire i shvate da su preterali.

"Danas deca više i ne znaju da se igraju kao nekad, njihov način igre je takav da se gurkaju, štipkaju, i negde iz te igre i nastane konfliktna situacije. Roditeljima savetujemo da ih uče društvenim igrama, pravilima ponašanja, da proprate decu, posebno društvene mreže putem kojih budu komentari koji posle izazovu neki konflikt. U mladjem uzrastu je očigledno da nema namere, znate, naljuti se dete pa dohvati nešto u dvorištu i gađa, impulsivno reaguje. U starijim uzrastima ima raznih slučajeva, budu i nečim isprovocirani", navela je Martinović.

Ona je navela da se u školi posebna pažnja posvećuje komunikaciji i edukaciji učenika o toleranciji i da se sukobi ne rešavaju nasiljem.

"Učimo ih da razgovaraju i da kažu jedni drugima šta im ne prija. U školi se održavaju i brojne radionice medju kojima je jedna vrlo interesantna učenicima - Kako je u tudjim cipelama. U njoj preuzimaju ulogu žrtve, nasilnika, odeljenskog starešine ili direktora, pa razgovaraju, razmenjuju osećanja i pričaju kako bi postupili i rešili spornu situaciju", kazala je Martinović.

Ona je dodala da škola ima i saradnju sa MUP-om, čiji predstavnici drže predavanja o devet tema medju kojima je i vršnjačko nasilje.

U toj školi se slažu da bi bila korisna i razmena iskustava sa drugim školama prevenciji vršnjačkog nasilja, ali i da je to teže sprovesti zbog uskladjivanja vremena i "gustih" obaveza nastavnika.

U školi kažu da "stanislavce" uskoro očekuju školske žurke, vašar, manifestacija "Otvorena vrata", kao i sportska takmičenja, a sve to je i nova prilika da se druže, uče fer pleju i "treniraju" nenasilnu komunikaciju.