Centar za evropske politike predlaže bolju zaštitu dužnika u izvršnom postupku

Programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost u Centru za evropske politike (CEP) Dušan Protić rekao je da je realizovan projekat "Pristup pravosudju u izvršnim postupcima - izgradnja modela kroz perspektivu zaštite potrošača", čiji je cilj bio da ispita postojeće stanje zaštite potrošača dužnika, naročito u komunalnim predmetima i da se uoče ključni problemi i ponude moguća rešenja.

"Projekat je uspešno okončan, publikovana je studija, predstavljeni su modeli saradnje potrošačkih organizacija i javnih izvršitelja, izradjena je tematska brošura i drugi info materijali namenjeni potrošačima radi podizanja svesti o njihovim pravima i obavezama", rekao je Protić i dodao da je  istraživanje podržao USAID-ov Projekat vladavine prava.

Istakao je da je "možda najveći uspeh tog projekta to što je prvi put okupio za istim stolom, naizgled nepomirljive suprotnosti, javne izvršitelje i predstavnike potrošačkih organizacija, kao i druge ključne aktere, i izgradio prvi most za njihov dijalog i moguću saradnju".

Problem broj jedan u naplati duga je, prema njegovim rečima, dostava rešenja o izvršenju jer dužnici ponekad izbegavaju prijem ili se javljaju drugi problemi čiji je ishod isti.

"Da problem bude veći, komunalna preduzeća nisu obavezna da dostave opomene, pa se dešava da dužnik, potrošač, prvi put uopšte sazna za dug i za postupak kada počne prinudna naplata putem blokade računa ili na drugi način", rekao je Protić.

On je rekao da "nesumnjivo postoji kulturološki fenomen uvreženog mišljenja da će neprihvaćeno rešenje odložiti ili potpuno eliminisati postojanje problema".

"Plava koverta", kako je rekao, nikad ne donosi dobre vesti i prirodna je reakcija da se izbegava preuzimanje.

Protić je istakao da su posledice tog izbegavanja "jako loše za potrošača jer nema pouzdanih saznanja o dugu i njegovoj visini, gubi se mogućnost njegovog dobrovoljnog namirenja, ali što je posebno važno gubi se i mogućnost ulaganja jedinog pravnog leka, prigovora protiv rešenja".

"Zato su naši predlozi i preporuke, pored ostalog, usmerene na unapredjenje načina dostave i obaveštavanja potrošača o donošenju rešenja o izvršenju", rekao je Protić.

On je naveo da je u velikom delu prakse u Srbiji dostava u skladu sa procesnim pravilima koja su striktna jer u slučaju dve neuspešne dostave rešenja o izvršenju na osnovu verodostojne isprave u komunalnim predmetima, sledi isticanje rešenja na oglasnoj tabli mesnog nadležnog suda i smatra se dostavljenim protekom roka od osam dana.

Istraživanje pokazuje da se "ističe problem pravne nesigurnosti koja se javlja kao posledica ovog načina dostave, jer se ne zahteva objektivan dokaz o dostavi, već se prihvata tvrdnja lica koje dostavlja rešenje".

"Moguća ideja za rešavanje ovog problema je neki oblik dokumentovanja dolaska dostavljača na lice mesta", rekao je Protić. 

Komentarišući sprovodjenje uručenja rešenja o izvršenju, Protić je rekao da je dosadašnja praksa bila problematična, jer je nepouzdano ostavljanje obaveštenja o prispeću pošiljke na nekom neodredjenom mestu kod dužnika, koje nije uvek poštansko sanduče, već su nekad vrata ili kapija.

Povezano sa ovim problemom su, prema njegovim rečima, i netačni podaci o dužniku jer komunalna preduzeća nemaju uvek ažurne podatke, ali tu je i odgovornost obostrana, jer je i sami korisnik njihovih usluga dužan da prijavljuje promene lica, adrese i drugih podataka.

Istakao je da praksa pokazuje da kod uspešne dostave, ako dužnik blagovremeno podnese prigovor protiv rešenja o izvršenju donetog na osnovu verodostojne isprave, sud gotovo uvek usvaja taj prigovor i upućuje stranke na parnicu.

U toku postupka, kako je rekao, potrošač ima mogućnost da direktno sa pružaocem usluga, putem reklamacije, dokazuje eventualne povrede prava vezane za sadržinu obračuna, knjiženja uplata, kvalitet i uslove pružanja komunalne usluge, zastarelost pojedinih potraživanja i slične primedbe.

Protić je rekao da javni izvršitelji postupaju u skladu sa pravilima Zakona o izvršenju i obezbedjenju, a potrošači treba da preveniraju postupak izvršenja i rešavaju probleme neposredno sa poveriocem, putem reklamacija ili potrošačkih prigovora koji se upućuju preko potrošačkih organizacija.

"Povrede prava potrošača se ovde prevashodno javljaju pre samog postupka, povrede od strane pružalaca komunalnih usluga, kao usluga od opšteg ekonomskog interesa, a u samom postupku ti problemi se aktuelizuju", rekao je Protić. 

Naveo je da, prema podacima Nacionalnog registra potrošačkih prigovora koji vodi Ministarstvo trgovine, u 2018. godini 76,2 odsto potrošačkih prigovora u oblasti usluga se odnosilo upravo na komunalne i srodne usluge, daljinsko grejanje, vodu, električnu energiju, telekomunikacione usluge, parking servis. 

Na pitanje koje su prednosti dobrovoljnog plaćanja duga, a koje mane prinudnog izvršenja, on je rekao da, posmatrano iz ugla potrošača kao izvršnog dužnika, poželjno je prvenstveno prečistiti račune sa komunalnim preduzećem, pre postupka. 

Navodeći da su troškovi izvršenja neminovni on je ukazao da je problem to što su troškovi često nesrazmerno veliki u odnosu na glavno potraživanje, imajući u vidu da komunalna preduzeća pokreću postupak i za relativno male iznose.