Lideri EU razgovaraće o proširenju pre samita EU-Zapadni Balkan u maju u Zagrebu

Šefovi država ili vlada Evropske unije saopštili su da će o politici prijema novih članica ponovo razgovarati pre susreta na vrhu EU-Zapadni Balkan u maju iduće godine u Zagrebu.

To je kratko navedeno u zaključcima danas završenog zasedanja vodja Unije, na kojem proširivanje nije bilo na dnevnom redu, ali su francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel saopštili da će EU ubrzo sazvati konferenciju za pomoć Albaniji da otkloni posledice nedavnog zemljotresa.

Prema izvorima Saveta ministara EU, Francuska i još neke članice Unije su zatražile da Evropska komisija na osnovu njihovih predloga o preustrojstvu i pospešenju i ubrzanju procesa prijema novih članica do 20. januara utvrdi mere za promenu "metodologije" proširivanja.

To bi potom razmotrio Savet ministara EU, a konačnu reč bi dali vodji Unije u martu.

Medju članicama EU i dalje postoje razlike oko toga u kojoj meri preinačiti pravila pregovora o članstvu, ali se više zemalja približilo prvobitnom francuskom predlogu, dok Poljska i Madjarska, recimo, i dalje smatraju da bezuslovno treba nastaviti proces proširivanja i odmah pokrenuti pregovore sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Zvaničnici u Savetu ministara EU su ocenili da je ipak došlo do približavanja stavova i ukazali na činjenicu da je nova Evropska komisija odmah prihvatila da izradi sažete predloge preuredjenja procesa proširivanja, dok je prethodna Komisija odbijala da se toga lati.

Ovi izvori su dodali da je nedavno otvaranje novog poglavlja u pregovorima sa Srbijom ipak dokaz da EU ne odustaje od cilja vezivanja Zapadnog Balkana za svoj ekonomski, demokratski i geopolitički prostor.

Ali su predočili i da jeste činjenica da medju članicama Unije ima bitnih zamerki na sprovodjenje na delu onoga što su Srbija i Crna Gora već utanačile u pregovorima o članstvu s Unijom, naročito kad je reč o uvreženju vladavine zakona, nezavisnosti pravosudja i slobode izražavanja i medija, pa je to i bilo upozorenje i razlog što sa Srbijom nije otvoreno više poglavlja.

Tu je, rekli su zvaničnici u Savetu ministara EU, i kad su u pitanju otpori davanju Skoplju i Atini datuma pregovora o članstvu po sredi nezadovoljstvo i kritičan stav više vlada Unije prema ocenama i izveštajima Evropske komisije o sprovodjenju vladavine zakona kod partnera na Zapadnom Balkanu.

Diplomatski i obaveštajni izvori mnogih vlada EU se tu ne podudaraju s ocenama Evropske komisije, što je posebno izbilo na videlo oko delom osporavanih stavova Komisije da su Severna Makedonija i Albanija sprovele na delu uslove vladavine zakona, nezavisnosti pravosudja, bitke protiv korupcije i organizovanog kriminala, pa da otud zaslužuju odobrenje početka pregovora o članstvu.