Centar za zaštitu tražilaca azila: Političari u Srbiji koriste temu migranata za političke ciljeve

Negativne reakcija gradjana na migrante u Srbiji su posledica loših reakcija nadležnih institucija i pogrešnih informacija u javnosti - ocenio je danas direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila (CZPT), Radoš Djurović.

Djurović je na konferenciji za novinare u Beogradu kazao da takvo stanje sistema u Srbiji koriste radikalno orijentisani političari za svoje političke ciljeve.

On je ukazao da mnogi migranti izgube život u sve rizičnijim pokušajima da predju severne granice Srbije, podsetio na slučaj pogibije šestoro migranata na Dunavu i dodao da registorvano 20 smrti migranata u Srbiji, ali on smatra da je taj broj veći.

Osvrnuo se na loše stanje na graničnin prelazima sa Madjarskom i Hrvatskom, istakao da nedeljno u Madjarsku udje tek deset ljudi, a da sa hrvatskim graničarima komunikacija ne postoji.

Govoreći o migrantima koji žele da ostanu u Srbiji, kojih prema podacima CZPT ima 300, Djurović je rekao da je najbitniji korak da ti ljudi isele iz kampova, da im se omogući integracija u društvo - nauče jezik i da mogu da se zaposle.

Djurović je kazao je boravak migranata u Srbiji treba drugačije regulisati, da su mnogi van smeštaja i istakao sistem azila u Srbiji loš što je, kako kaže, odraz stava institucija da migranti samo prolaze kroz Srbiju.

"U kampovima su uslovi jako teški. U nekim kampovima ljudi žive u šatorima, dok u kampu u Bujanovcu nema tople vode i grejanja", rekao je on.

Psihološkinja iz CZPZ Jana Stojanović istakla je da posebno velike probleme imaju deca-migranti bez roditeljske pratnje i staratelja, migranti s mentalnim problemima i  invaliditetom, i žrtve nasilja u porodici.

Stojanović je kazala da je od početka ove godne do kraja oktobra u Srbiji registrovano 640 dece, a da je dece bez roditeljske pratnje u Srbiji, prema istraživanju CZPT, oko 1.400.

"Od 640 registrovane dece, 25 je podnelo zahtev za azil u Srbiji, dok je tek jednom detetu azil odobren", rekla je ona.

Istakla je da je potrebno izgraditi posebne centre za decu, jer većina dece živi u velikim centrima, što može da utiče na njihovu bezbednost i razvoj.

"Deca koja putuju bez roditelja ili staratelju su najranjivija. Zebeleženi su slučajevi dece od devet i deset godina, a prosek starosti je izmedju 14 i 17 godina", kazala je Stojanović.

Dodala je da je potrebno bolj soposobiti osoblje koje se bavi zbrinjavanjem dece, poboljšati znanje o zakonima, odgovornosti i ovlašćenjima.

Rekla je da migranti s mentalnim problemima imaju samo kratkoročnu profesionalnu pomoć, nakon čega se vraćaju u kampove, gde se ponovo suočavaju sa suicidnim mislima i pokušajima.