Sud u Strazburu odbio zahtev o zabrani sprovodjenja Zakona o slobodi veroispovesti u Crnoj Gori

Evropski sud za ljudska prava odbio je zahtev Advokatske kancelarije Radić iz Beograda da se Crnoj Gori zabrani sprovodjenje Zakona o slobodi veroispovesti do donošenja odluke Ustavnog suda o ustavnosti zakona ili do zaključenja temeljnog ugovora sa Srpskom pravoslavnom crkvom, saopštila je danas crnogorska vlada.

U saoštenju vladine Službe za odnose s javnošću se navodi da je Advokatska kancelarija Radić krajem januara podnela inicijativu Evropskom sudu "za izdavanje privremene mere kojom bi se državnim organima Crne Gore zabranilo sprovodjenje Zakona o slobodi veroispovesti, do donošenja odluke Ustavnog suda Crne Gore po podnetim inicijativama za ocenu ustavnosti i zakonitosti ili do zaključenja temeljnog ugovora izmedju SPC i države Crne Gore".

Sud u Strazburu je odbio ovakav zahtev, o čemu je zvanično obaveštena Kancelarija zastupnika Crne Gore pred Evropskim sudom za ljudska prava, dodaje se u saopštenju.

Crnogorska vlada ocenjuje da najnovija odluka Suda u Strazburu "predstavlja još jedan dokaz da su primedbe koje se iznose na račun Zakona o slobodi veroispovesti isključivo političke i ideološke prirode i da nemaju utemeljanja ni u domaćem ni u medjunarodnom pravu".

Skupština Crne Gore je krajem prošle godine usvojila Zakon o slobodi veroispivesti kojem se oštro protivi Srpska pravoslavna crkva u Crnoj Gori smatrajući ga "anticrkvenim, diskriminatorskim" i pripremom za "otimanje" imovine te crkve.

SPC šetnjama širom Crne Gore protestuje protiv vladinih rešenja i traži povlačenje zakona i razgovor o spornim rešenjima. Ustavnom sudu Crne Gore je podneto nekoliko inicijativa za ocenu ustavosti zakona.

Premijer Duško Marković pozvao je ranije ove sedmice mitropolita crnogorsko-primorskog SPC Amfilohija na razgovor o primeni zakona i zaključenju temeljnog ugovora sa SPC u Crnoj Gori.

Mitropolit je odgovorio da "nije vreme da se priča o ugovoru", ukoliko se "ne prepozna spremnost vlade da deluje protiv spornih delova teksta zakona".

"Pored ovakvog zakona, svaki ugovor, makar bio satkan i od najboljih pravnih formulacija, ne bi imao nikakvo pozitivno dejstvo na odnose crkve i države", smatra mitropolit Amfilohije.

Za SPC najsporniji su delovi zakona koji se odnose na podržavljenje one crkvene imovine za koju ne postoje dokazi da je bila u posedu crkve do 1918. godine.

Vlada Crne Gore u saopštenju podseća i na presudu Evropskog suda za ljudska prava iz 2012. godine po tužbi SPC koja je tužbom zahtevala restituciju crkvene imovine u Crnoj Gori.

"Sud u Strazburu je tada obacio tužbu SPC, kojoj se pridružila u svojstvu umešača i Republika Srbija, kao očigledno neosnovanu i neprihvatljivu, utvrdivši da podnosioci tužbe nisu imali "postojeću imovinu" niti "legitimno očekivanje" za povraćaj imovine čiju su restituciju zahtevali", navodi se u saopštenju.