Borel: Zapadnom Balkanu ponuditi članstvo u EU i nagradjivati napredak

Ako Brisel želi da Zapadni Balkan uspešno ide putem pomirenja i reformi, tom regionu mora ponuditi verodostojan postupak ulaska u članstvo EU koji će im dati dodatne blagodeti, ukazao je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borel.

U autorskoj analizi na portalu "Prodžekt sindikejt", Borel je naveo i da EU mora ponovo da nauči jezik moći i da poima sebe  kao geostrategijskog činioca na najvišoj ravni da ne bi bila gubitnik u nadmetanju sa Amerikom i Kinom.

U svetu kojem sve više vladaju geopolitika i gruba sila, EU mora objediniti svoju snagu i političku volju da bi imala upliv na dogadjaje i zato prevashodno mora delatno štiti svoje interese u okruženju i tako Zapadnom Balkanu ponuditi članstvo u EU i nagradjivati napredak kandidata na tom putu, istakao je Borel.

Prema njegovim rečima "diplomatija ne može imati uspeha ako nije podržana akcijama” i zato takodje nadomak granica Unije mora da se embargom na isporuke oružja occuva krhko primirje u Libiji, da se Iranu omogućhi da ima korist od potpunog sprovodjenja sporazuma o zabrani proizvodnje nuklearnog oružja, dok mir izmedju Izraela i Palestinaca treba tražiti kroz uzajamno prihvatljivo rešenje na temelju medjunarodnog prava.

Borel je u napisu predočio i da EU mora ispuniti svoje obećanje o pomoći ako ne želi da područje Sahela u Africi potone u rasulo i pomanjkanje svake bezbednosti.  

Visoki zvaničnik EU to nije izričito rekao, ali je jasno bilo da u slučaju ogromnih problema susedne Afrike cilja na nužnost da se jedino velikom pomoći Unije temeljito i dugoročnije predupredi novi talas ilegalne imigracije u Evropu.

Borel je podvukao da EU mora da se sučeli s delovanjem tri najmoćnije sile u svetu,  SAD, Kine i Rusije, i predočivši da "problema Evrope nije pomanjkanje snaga, energije, već nemanje političke volje da se udruže njene snaga kako bi se zajamčila zbijenost i najviše moguće upražnjavao njen uticaj".

On je posebno ukazao na nužnost da se delatno diplomatija, pomoć i potezi vezani za bezbednost prvenstveno usmere na goruća pitanja u blizini granica Evrope i rekao da su Libija, Bliski istok, Iran i Sahel, kao i ugradjivanje Zapadnog Balkana u strukture EU, "primeri u kojima države članice Unije moraju preuzeti svoje obaveze i odgovornosti".

I, kako je stavio do znanja, "ako želimo da Zapadni Balkan uspešno ide putem pomirenja i reformi, moramo tom regionu ponuditi verodostojan postupak ulaska u članstvo EU koji će im dati dodatne blagodeti".

Pored potrebe da se EU sučeli s krizama u neposrednom susedstvu Evrope, nameću se i prvenstveni zadaci da Unija odredi novu strategiju za Afriku, a potom i da se "ozbiljno osmisli  kako se uverljivo postaviti i saradjivati sa strategijskim nosiocima svetske politike - Amerikom, Kinom i Rusijom".

"Iako se oni razlikuju u mnogim vidovima, sva tri upražnjavaju tehniku povezivanja pregovora i upotrebe sile", ocenio je visoki predstavnik EU.

"Naš odgovor se mora razlikovati i imati nijanse, ali takodje mora biti jasan i odlučan u odbrani vrednosti, interesa i medjunarodnih načela iza kojih stoji Evropska unija", naveo je.

Borel primećuje da "EU mora ponovo naučiti jezik moći i sebe poimati kao geostrategijskog činioca na najvišoj ravni da ne bi bila gubitnik u nadmetanju sa Amerikom i Kinom".