Vlada Nemačke prati mere u medijskoj oblasti u Srbiji gde postoje brojni izazovi

Nemačka vlada saopštila je da deli ocenu Evropske komisije iz izveštaja o napretku evrointegracija na Zapadnom Balkanu iz 2019. godine, da u Srbiji i dalje postoje mnogi izazovi za slobodu štampe i medija.

Na pitanje poslaničke grupe liberalne Slobodarske demokratske partije (FDP) kako ocenjuje činjenicu da je Srbija u godišnjem izveštaju o medijskim slobodama organizacije Reporteri bez granica zauzela 90 od ukupno 180 mesta, nemačka savezna vlada je ocenila da takvo rangiranje "samo podvlači da u Srbiji i dalje postoji potreba reformi" u oblasti medija.

Na poslaničko pitanje da li smatra da se u Srbiji pre prolećnih parlamentarnih izbora može računati sa izveštavanjem koje će biračima omogućiti da slobodno formiraju mišljenje, vlada u Berlinu je navela da je "nezavisno i odmereno medijsko izveštavanje uoči izbora bilo i jeste deo dijaloga predstavnika vlasti i opozicije", objavljeno je u februarskom biltenu nemačkog Bundestaga.

"U ovom trenutku su pojedine opozicione partije, obrazalažući to ocenom da je izveštavanje neuravnoteženo, najavile bojkot izbora. Nemačka vlada je pažljivo pratila mere koje je u medijskoj oblasti u poslednje vreme sprovela ili najavila Vlada Srbije i pratiće i realizaciju mera koje su još izostale", navodi se u odgovoru na pitanje liberala.

Vlada Nemačke se saglasila sa sugestijom iz poslaničkog pitanja, da se u Srbiji ne mogu isključiti pokušaji spoljnog negativnog uplitanja u izborni proces.

"Spoljni uticaj se ne može isključiti. U timu za stratešku komunikaciju Evropske službe za spoljne poslove (EAD) operativna grupa za Zapadni Balkan posebno je fokusirana na eventualne hibridne aktivnosti u zemljama Zapadnog Balkana, medju njima i u Srbiji", navodi se u vladinim, delom veoma šturim odgovorima na više od 20 pitanja koje su pismeno dostavili poslanici FDP.

Na pitanje da oceni "opasnost" ruskog ili kineskog uticaja na demokratske procese u Srbiji, nemačka vlada je, medjutim, odgovorila da o tome nema konkretnih saznanja, ali da je "očigledno da se vlada Srbije trudi da kako sa Rusijom tako i sa Kinom očuva i razvije tesne odnose i odnose poverenja i da u tome ima široku podršku u parlamentu i u populaciji".

Vlada je, u odgovoru koji je Bundestagu u njeno ime uputilo ministarstvo spoljnih poslova, podvukla i da je stanje medijskih sloboda u Srbiji redovno tema bilateralnih razgovora sa političkim predstavnicima Vlade Srbije i sa predstavnicima ambasade Srbije u Nemačkoj.

Nemačka vlada je ocenila da je u pogledu bezbednosti položaj domaćih i stranih novinara u Srbiji nepromenjen, a poslanike je upoznala i sa podacima iz 2018. i 2019. o napadima na novinare, i o broju postupaka i presuda pred srpskim sudovima i istragama vezanim za te napade. Vlada je navela i da, osim informacija iz medija, ne raspolaže posebnim saznanjima o sajber-napadima a novinare i medijske kuće u Srbiji.

Na pitanje da li Nemačka nešto preduzima povodom takozvanih lažnih vesti (fake news), ciljanih kampanja dezinformisanja i socijalnih botova u Srbiji, vlada je navela da u ovom trenutku ne preduzima nikakve mere ili kampanje.

Ocenila je, medjutim, da se u Srbiji dezinformacija u medijima "ne prepoznaje uvek kao takva, ali da istovremeno postoji rašireno nepoverenje stanovništva prema srpskim medijima, u o prvom redu štampanim".

Vlada je naglasila da oblasti štampe i medija pridaje visok prioritet i da će nastaviti da podržava projekte u toj oblasti u Srbiji.