CEP: Zbog korona virusa privredi neophodna efikasna akcija države

Značajan deo preduzeća u Srbiji već sada je "klinički mrtav" i nije u mogućnosti da izmiruje svoje obaveze i, s obzirom da je to posledica prirodne katastrofe, odnosno epidemije korona virusa, akcija države je neophodna, ocenio je danas Marko Obradović iz Centra za evropske politike (CEP).

"Kozmetičke, postepene ili parcijalne mere neće biti dovoljne, a mogu biti i kontraproduktivne", upozorio je Obradović u tekstu "Hjuston, imamo probem" - Kako sprečiti krah srpske privrede usled globalne krize izazvane pandemijom korona virusa objavljenom na sajtu CEP.

Obradović navodi da je zahvaljujući dosadašnjoj politici fiskalne i monetarne konsolidacije, kao i ekonomskom rastu i domaćinskom upravljanju javnim novcem, javni dug značajno smanjen, na oko 52 odsto BDP.

To znači, kako je naveo, da Srbija trenutno ima na raspolaganju najmanje 10 odsto BDP (4-5 milijardi evra) da se dodatno zaduži, i tako, kroz ciljane, efikasne i pravovremene interventne mere, sačuva radna mesta i teško stečenu stabilnost privrede i finansijskog sektora.

On ukazuje i da su devizne rezerve izuzetno visoke i da zahvaljujući tome Srbija može kroz monetarno "popuštanje", serijom dinarskih emisija, da spreči krah privrede.

Istovremeno, kroz intervencije na deviznom tržištu država bi garantovala stabilnost kursa, a time i eliminisala pritisak na cene, naveo je Obradović.

On je upozorio da će nastati veliki problemi ako država, trenutno uljuljkana uvećanim prihodima od PDV u martu (na osnovu "megaprometa" u maloprodaji prouzrokovanih strahom od pandemije i nestašica), previdi realno stanje i odloži intervenciju.

Obradović navodi deset mogućih intervencija koje mogu efikasno i brzo da deluju na ublažavanje posledica krize,  uključujući obustavu naplate svih tereta na plate u svim aktivnim privatnim preduzećima... uz istovremeno smanjenje dela plata u javnom sektoru do nivoa prosečne plate isplaćene u privatnom sektoru...

Navode se i obustava plaćanja paušala za preduzetnike u periodu do tri meseca, obustava plaćanja komunalnih usluga do tri meseca za mikro i mala preduzeća, reprogram kredita i lizinga do 12 meseci sa obustavom plaćanja na 90 dana za sve privredne subjekte, smanjenje troškova zakupa državnog poslovnog prostora za 50 odsto za maloprodajne objekte pogodjene krizom.

Na spisku predloženih mera su i refundacija (fiskalnog dela) troškova goriva za preduzeća koja se bave transportom roba, obustava naplate avansnog poreza na dobit u tekućoj godini za sve privredne subjekte, obezbedjivanje kreditne linije NBS za dodatnu likvidnost banaka, ubrzanje administracije zadužene za isplatu sredstava za javne investicije i obustava plaćanja stambenih kredita do tri meseca za gradjane.

Za realizaciju većine navedenih mera nije neophodno da se odmah obezbede sredstva, već je dovoljno da se odobre poreski krediti, naveo je Obradović i dodao da se na taj način ostavlja dovoljno vremena za obezbedjenje novca za finansiranje deficita, koji bi takve mere proizvele.

Procenjuje se da bi se ovim merama država zadužila za 3-5 milijardi evra (5-10 odsto BDP) i potrošilo bi se 1-3 milijarde evra deviznih rezervi.

"Predložene mere nemaju očigledne negativne efekte, osim povećanja spoljnog duga i/ili smanjenja nivoa deviznih rezervi", ocenio je Obradović koji je i koordinator Radne grupe Nacionalnog konventa o vodjenju pregovora o pristupanju Srbije EU za poglavlje 4 (sloboda kretanja kapitala) i poglavlje 9 (finansijske usluge).

On je naveo i da su se relativno blage reakcije države tokom poslednje krize 2008. pokazale kao potpuni debakl i da smo zbog toga krizu osećali daleko duže nego druge zemlje, uz strmoglav rast javnog duga.

"Ovu bitku, baš kao i onu za živote naših gradjana, ne smemo izgubiti", istakao je Obradović.