EK izdvojila tri milijarde evra za pomoć regionu, Srbija izuzeta jer nije tražila

Evropska komisija je danas usvojila predlog paketa za makrofinansijsku pomoć od tri milijarde evra za države u procesu proširenja kako bi im se pomoglo da ograniče posledice krize zbog pandemije korona virusa, a Srbija je jedina iz regiona koja time nije obuhvaćena.

Kako je Radiju Slobodna Evropa rečeno u Evropskoj komisiji, Srbija je izuzeta jer nije videla potrebu da se obrati Medjunarodnom monetarnom fondu (MMF) za finansijsku podršku. 

Jedan od kriterijuma za učešće zemalja u ovom paketu bio je da li su one tražili od MMF-a hitnu pomoć za likvidnost, kao što bi bio primer Instrumenta za brzo finansiranje.

"Službe Evropske komisije su predočile Srbiji mogućnost pomoći od MMF-a u kontekstu spremnog instrumenta za brzo finansiranje. Vlasti Srbije u ovom trenutku ne vide potrebu za spoljnom finansijskom pomoći i odlučile su da se ne obraćate MMF-u za finansijsku podršku", izjavio je za RSE jedan od zvaničnika pres službe EK.

Danas usvojenim paketom makrofinansijske pomoći od tri milijarde evra obuhvaćene su Albanija za koju je odvojeno 180 milliona evra,  Bosna i Hercegovina sa 250 miliona evra, Kosovo sa 100 miliona evra, Crna Gora sa 60 miliona evra i Severna Makedonija sa 160 miliona evra.

"Ovo predstavlja važan dokaz solidarnosti EU sa tim zemljama usred krize bez presedana", saopšteno je iz Brisela. 

Evropski komesar za ekonomiju Paolo Djentiloni je istakao da se "evropska solidarnost ne sme da se zaustavi na granicama Unije".

"Zato što u ovoj globalnoj krizi stojimo ili propadamo zajedno. Evropska komisija danas je preduzela odlučujući korak da pomogne 10 naših suseda u borbi protiv korona virusa", istakao je komesar Djentiloni i pozvao Evropski parlament i Evropski savet da "brzo prihvate ovaj važan paket".

Ova sredstva će, kako se dodaje u saopštenju EK, biti na raspolaganju tokom 12 meseci u obliku kredita po veoma povoljnim uslovima kako bi se pomoglo ovim zemljama da pokriju njihove trenutne, hitne potrebe za finansiranjem.

Taj predlog treba da odobre Evropski parlament i Evropski savet. Nakon usvajanja, Evropska komisija izražava spremnost da prvu ratu isplati što je brže moguće, a druga rata bi mogla biti isplaćena u četvrtom tromesečju 2020. godine ili u prvoj polovini 2021. godine, "pod uslovom da se mere politike vezane uz nju sprovode pravovremeno".