Fabrici: Srbija treba da nastavi reforme na putu ka EU
Politika
| 08.05.2020
|
access_time
17:10
"Srbija treba da nastavi sa reformama na putu ka EU. Odnosi izmedju EU i Srbije su bliskiji nego pre dva meseca i otvoreni smo da zajedno radimo. EU i Srbija delile su iste izazove tokom krize (sa korona virusom), a Srbija je deo sistema evropskog odgovora na krizu", rekao je Fabrici na panel-diskusiji ambasadora povodom Dana Evrope organizovanoj na Fejsbuk stranici beogradskog EU info centra.
Fabrici je ponovio da je EU izdvojila 3,3 milijarde evra za region Zapadnog Balkana i da se na nedavno održano samitu EU-Zapadni Balkan upravo razgovaralo o ekonomskom oporavku.
Po njegovim rečima, Srbija ne treba samo da se bavi ekonomskim oporavkom, već i da nastavi reforme na putu ka EU.
Šef delegacije EU je tokom diskusije "Prošlost sadašnjost i budućnost Evropske unije i njenih odnosa sa Srbijom" rekao da je danas ista poruka Dana Evrope kao i pre 70 godina kada je objavljena Šumanovova deklaracija: solidarnost.
"Poruka Evrope je solidarnost, a to je ključna poruka za celu Evropu i za naše srpske prijatelje", rekao je Falkoni tokom panel diskusije.
U diskusiji su učestvovali i ambasadorka Rumunije u Srbiji, Oana-Kristina Popa, ambasadori Francuske Žan-Luj Falkoni, Holandije Žil Bešor Plug i Italije Karlo Lo Kašo.
Ambasadori: Srbija treba da nastavi reforme na putu ka EU
Ambasadori Francuske, Holandije, Italije i Rumunije u Beogradu, kao i šef Delegacije EU, Sem Fabrici, složili su se danas da Srbija treba da nastavi put ka EU i da je solidarnost "moto" Dana Evrope.
"Najteže reforme u Srbiji nisu vezane za ekonomiju, već za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, a to može da se radi bilo kada, nezavisno od ekonomske krize", rekao je francuski ambasador Žan-Luj Falkoni.
U ambasadoskoj panel-diskusiji povodom Dana Evrope, na temu "Prošlost, sadašnjost i budućnost EU i njenih odnosa sa Srbijom", prenošenoj na Fejsbuk stranici beogradskog EU info centra, Falkoni je rekao da francuski predsednik Emanuel Makron ne želi institucionalne reforme, već da EU bude efikasnija van i unutar nje same, te da je potrebno ponovo čuti javno mnjenje koje su iz vida izgubile sve države članice.
"Moramo da vratimo Evropu u stanje gde će ljudi u svakodnevnom životu videti korist. Reforme o kojima Makron priča, nisu institucionalne, već se odnose na praktične stvari", rekao je Falkoni.
Dodao je da je metodologija postupka proširenja članstva EU već predstavljena, da su reforme EU u toku, te da su reforme u Srbiji jedina stvar koja trenutno utiče na brzinu njenog pristupanja Uniji.
Ambasador Holandije u Srbiji Žil Bešor Plug rekao je da će za EU presudno biti da posmatra predstojeće, junske izbore u Srbiji, kako bi imali pravu sliku o reformama.
On je dodao da su reforme najvažnije za otvaranje pregovaračkih poglavlja, te da kriza zbog pandemije neće presudno uticati na dijalog.
Istakao je da su na ovonedeljnom samitu EU-Zapadni Balkan bili istaknuti prioriteti: pandemija i prevazilaženje krize, te je zbog toga proširenje ostalo po strani.
Povodom 70 godina od potpisivanja Šumanove deklaracije, rekao je da je ekonomska saradnja bila jedan od njenih glavnih elemenata.
"Ljudi sada sve uzimaju zdravo za gotovo, generacija mojih roditelja je preživela rat, teško je objasniti deci koja su rodjena u prosperitetu da može biti drugačije. Saradnja na svim nivoima je preduslov da se spreči novi rat. Moramo da održavamo mir, prosperitet i blagostanje. Rad na tome se nikada ne završava", rekao je Plug.
On smatra da je Velika Britanija pogrešila što je napustila EU, ali da će Unija uspeti da se izbori s tim izazovom.
"Jedan od najvećih izazova biće da ostanemo otvoreni za kritike, drugačije mišljenje i diskusiju i članica EU medjusobno, i s državama koje nisu članice - diskusija je fundamentalna osnova Unije", zaključio je Plug.
Italijanski ambasador Karlo Lo Kašo, komentarišući zašto se proširenje ne pominje u Zagrebačkoj deklaraciji sa samita EU-Zapadni Balkan, izjavio je da EU i dalje za to, a da "Zapadni Balkan treba da nastavi reforme koje su neophodne za dalju evrointegraciju".
Ambasadorka Rumunije Oana-Kristina Popa podsetila je na put Rumunije ka EU i dodala da njena zemlja podržava Zapadni Balkan na putu ka EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici je rekao da Srbija ne treba da se bavi samo ekonomskim oporavkom, već da nastavi reforme na putu ka EU.
Svi učesnici panel diskusije su naglasili da se proces proširenja nastavlja i da je solidarnost "moto" Dana Evrope.
Dan Evrope, 9. maj, dan je sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Robera Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku Evropske unije.
Ta deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima: Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, da se nikada ne bi ponovio rat u Evropi.
Šumanov predlog je najpre doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice koja je prerasla u današnju EU.
Ambasadori Francuske, Holandije, Italije i Rumunije u Beogradu, kao i šef Delegacije EU, Sem Fabrici, složili su se danas da Srbija treba da nastavi put ka EU i da je solidarnost "moto" Dana Evrope.
"Najteže reforme u Srbiji nisu vezane za ekonomiju, već za vladavinu prava, borbu protiv korupcije, a to može da se radi bilo kada, nezavisno od ekonomske krize", rekao je francuski ambasador Žan-Luj Falkoni.
U ambasadoskoj panel-diskusiji povodom Dana Evrope, na temu "Prošlost, sadašnjost i budućnost EU i njenih odnosa sa Srbijom", prenošenoj na Fejsbuk stranici beogradskog EU info centra, Falkoni je rekao da francuski predsednik Emanuel Makron ne želi institucionalne reforme, već da EU bude efikasnija van i unutar nje same, te da je potrebno ponovo čuti javno mnjenje koje su iz vida izgubile sve države članice.
"Moramo da vratimo Evropu u stanje gde će ljudi u svakodnevnom životu videti korist. Reforme o kojima Makron priča, nisu institucionalne, već se odnose na praktične stvari", rekao je Falkoni.
Dodao je da je metodologija postupka proširenja članstva EU već predstavljena, da su reforme EU u toku, te da su reforme u Srbiji jedina stvar koja trenutno utiče na brzinu njenog pristupanja Uniji.
Ambasador Holandije u Srbiji Žil Bešor Plug rekao je da će za EU presudno biti da posmatra predstojeće, junske izbore u Srbiji, kako bi imali pravu sliku o reformama.
On je dodao da su reforme najvažnije za otvaranje pregovaračkih poglavlja, te da kriza zbog pandemije neće presudno uticati na dijalog.
Istakao je da su na ovonedeljnom samitu EU-Zapadni Balkan bili istaknuti prioriteti: pandemija i prevazilaženje krize, te je zbog toga proširenje ostalo po strani.
Povodom 70 godina od potpisivanja Šumanove deklaracije, rekao je da je ekonomska saradnja bila jedan od njenih glavnih elemenata.
"Ljudi sada sve uzimaju zdravo za gotovo, generacija mojih roditelja je preživela rat, teško je objasniti deci koja su rodjena u prosperitetu da može biti drugačije. Saradnja na svim nivoima je preduslov da se spreči novi rat. Moramo da održavamo mir, prosperitet i blagostanje. Rad na tome se nikada ne završava", rekao je Plug.
On smatra da je Velika Britanija pogrešila što je napustila EU, ali da će Unija uspeti da se izbori s tim izazovom.
"Jedan od najvećih izazova biće da ostanemo otvoreni za kritike, drugačije mišljenje i diskusiju i članica EU medjusobno, i s državama koje nisu članice - diskusija je fundamentalna osnova Unije", zaključio je Plug.
Italijanski ambasador Karlo Lo Kašo, komentarišući zašto se proširenje ne pominje u Zagrebačkoj deklaraciji sa samita EU-Zapadni Balkan, izjavio je da EU i dalje za to, a da "Zapadni Balkan treba da nastavi reforme koje su neophodne za dalju evrointegraciju".
Ambasadorka Rumunije Oana-Kristina Popa podsetila je na put Rumunije ka EU i dodala da njena zemlja podržava Zapadni Balkan na putu ka EU.
Šef Delegacije EU u Srbiji, Sem Fabrici je rekao da Srbija ne treba da se bavi samo ekonomskim oporavkom, već da nastavi reforme na putu ka EU.
Svi učesnici panel diskusije su naglasili da se proces proširenja nastavlja i da je solidarnost "moto" Dana Evrope.
Dan Evrope, 9. maj, dan je sećanja na deklaraciju francuskog ministra spoljnih poslova Robera Šumana iz 1950. godine, koja se smatra prvim zvaničnim korakom u nastanku Evropske unije.
Ta deklaracija je bila predlog bivšim neprijateljima: Francuskoj i Nemačkoj, da uspostave organizaciju koja će zajednički upravljati njihovim industrijama uglja i čelika, da se nikada ne bi ponovio rat u Evropi.
Šumanov predlog je najpre doveo do stvaranja Evropske zajednice za ugalj i čelik 1951. godine, preteče Evropske ekonomske zajednice koja je prerasla u današnju EU.
Teme
Politika
Dnevni evropski servis
Novo
Društvo
Šta drugi čitaju
Ekonomija
Devizni kurs: Evro sutra 117,38 dinara
pre 16 sati
Tenis
Alkaras: Skoro sam zaboravio kakav je ovo osećaj
pre 38 minuta
