Balkanski barometar: Rast podrške evrointegracijama, nezaposlenost najveći problem

Članstvo u Evropskoj uniji podržava 59 odsto gradjana i 63 odsto kompanija Zapadnog Balkana, a nezaposlenost je i dalje najveći problem za veliki broj ispitanika, pokazuju rezultati najnovijeg izdanja istraživanja Balkanski barometar koje sprovodi Savet za regionalnu saradnju (RCC).

Predstavljajući rezultate istraživanja za 2020. godinu, generalna sekretarka RCC Majlinda Bregu rekla je danas na onlajn konferenciji da je pozitivan odnos gradjana regiona prema članstvu u EU viši 20 odsto u odnosu na 2015. godinu, kada je sprovedeno prvo izdanje Balkanskog barometra.

Najnovije istraživanje pokazalo je da članstvo u EU podržava 64 odsto mladih Zapadnog Balkana, što je rast od tri odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Balkanski barometar je godišnje istraživanje javnog mnjenja koje sprovodi RCC, sakupljajući i analizirajući podatke od gradjana i kompanija Zapadnog Balkana, o tematskim oblastima kao što su zaposlenost, trgovina, investicije, korupcija i druge.

Bregu je danas predstavila rezultate dva istraživanja, jednog s kraja 2019. godine koje je obuhvatilo 6.020 gradjana i 1.215 kompanija iz regiona, i drugog, iz maja, o uticaju pandemije korona virusa na gradjane i kompanije Zapadnog Balkana.

Prema istraživanju, dva najveća problema s kojima se gradjani regiona suočavaju i dalje su nezaposlenost (45 odsto) i ekonomska situacija (40 odsto), navela je Bregu.

Korupcija je na trećem mestu najvećih problema (31 odsto), a sledi zabrinutost zbog odlaska kvalifikovanih kadrova u inostranstvo (20 odsto) i kriminal (17 odsto).

Bregu je dodala da je najnovije istraživanje zabeležilo znatan pad poverenja gradjana u javne institucije, koje je na najnižem nivou od 2015. godine. Ubedljiva većina gradjana smatra da se zakoni ne primenjuju ni efikasno (66 odsto) ni nepristrasno (76 odsto).

Istraživanje je pokazalo da 71 odsto gradjana misli da se njihove vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je 2018. godine takav stav imalo 61 odsto ispitanih, navela je Bregu.

Na pitanje koga smatraju najkorumpiranijim, 83 odsto gradjana regiona navelo je političke stranke, 80 odsto pravosudje, 79 odsto carinu, a 76 odsto zdravstvene radnike, dodala je Bregu.

"Odlazak kvalifikovane radne snage postao je glavna briga naših gradjana, taj je procenat sa nula odsto 2015. godine skočio na sadašnjih 20 odsto. Zapanjujućih 71 odsto mladih sa Zapadnog Balkana razmišlja o odlasku u inostranstvo radi posla", rekla je generalna sekretarka RCC.

Velika većina gradjana, 77 odsto, smatra da je regionalna saradnja važna, dok 61 odsto veruje da je ono što spaja gradjane Zapadnog Balkana važnije od onog što ih razdvaja, kazala je Bregu. Kvalitet regionalne saradnje važan je za 57 odsto kompanija.

U druge zemlje Zapadnog Balkana u prethodnih 12 meseci nije išlo 54 odsto gradjana regiona.

Bezbednosnom situacijom u svojoj zemlji nezadovoljno je 46 odsto gradjana Zapadnog Balkana, a 63 odsto ispitanih migraciju doživljava kao bezbednosni problem.

Zagadjenje kao ozbiljan problem u njihovim ekonomijama vidi 74 odsto gradjana, dok 67 odsto ljudi navodi da je spremno da plati više za proizvode uskladjene s ekološkim standardima.

Istraživanje je pokazalo da internet ne koristi 17 odsto gradjana Zapadnog Balkana, što je poboljšanje u odnosu na prethodnu godinu kada ih je bilo 26 odsto.

Gradjani internet koriste za komuniciranje (69 odsto), zabavu (49 odsto), informisanje (47 odsto), obrazovanje (30 odsto), a račune putem interneta plaća osam odsto gradjana.

Da će sačuvati posao u narednih 12 meseci misli 69 odsto gradjana, dok 17 odsto domaćinstava prijavljuje da niko od članova nije zaposlen.

Kad je reč o Srbiji, 33 odsto gradjana zadovoljno je bezbednosnom situacijom, a čak 83 odsto ispitanih navelo je da migranti predstavljaju bezbednosni rizik.

Zabrinutost zbog "odliva mozgova" povećana je medju gradjanima Srbije na 27 sa prošlogodišnjh 21 odsto.

Svega 27 odsto gradjana Srbije oseća se dobrodošlim u svim gradovima Zapadnog Balkana, dok 22 odsto ima negativan odnos prema dolasku gradjana iz regiona na rad u Srbiju.

Poseban deo istraživanja Balkanski barometar, o uticaju pandemije korona virusa, sproveden je u maju i pokazao je da 72 odsto gradjana Zapadnog Balkana smatra tu epidemiju velikom pretnjom po ekonomiju, navela je Bregu.

Ona je kazala da je 68 odsto gradjana veoma zabrinuto za svoje ili za radno mesto člana porodice, dok je svega jedna trećina zadovoljna merama koje vlade sprovode u cilju očuvanja radnih mesta.

Obim poslovanja zbog izbijanja pandemije smanjilo je 60 odsto ispitanih privrednika, dok je 21 odsto ili privremeno ili u potpunosti prekinulo poslovanje. Otkaze radnicima uručilo je pet odsto privrednika.

Evropski komesar za proširenje EU Oliver Varheji izrazio je zadovoljstvo na onlajn konferenciji što 59 odsto gradjana Zapadnog Balkana podržava članstvo u EU.

"To je veoma solidna većina i povećanje u odnosu na prošlu godinu, ali, nažalost, gotovo 10 odsto veruje da zemlje regiona nikad neće postati članice Unije, što takodje predstavlja rast u odnosu na prethodne godine", rekao je Varheji.

On je kazao da je onlajn Zagrebački samit EU i Zapadnog Balkana u maju pružio veoma važan signal o evropskoj perspektivi regiona i dodao da će EU na jesen predstaviti ekonomski investicioni plan za oporavak zapadnobalkanskih ekonomija i njihovo približavanje Uniji.

"Evropska perspektiva Zapadnog Balkana je jedan od prioriteta EU, ali vlade moraju da nastave s reformama, naročito u oblasti vladavine prave i borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala", naveo je Varheji.

On je dodao da je korupcija "jedan od najvećih problema u regionu" i naveo da 71 odsto gradjana misli da se vlade ne bore uspešno protiv korupcije, dok je takav stav 2018. godine imalo 61 odsto gradjana.

Poverenje u državne instutucije dodatno je opalo, a nezposlenost i ekonomski razvoj za veliki broj gradjana bili su najveći problem i pre krize izazvane korona virusom, naveo je Varheji.

On je ocenio da će regionalna saradnja biti važan deo ekonomskog oporavka i dodao da je Zapadni Balkan tokom pandemije dokazao da efikasno može da odgovori na zajedničke izazove.

Predsedavajući Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji Volfgang Išinger rekao je da je pandemija imala tendenciju da ubrza sve negativne trendove i na globalnom i na regionalnom nivou i da je lekcija koju je donela ta da je svako bezbedan samo ako smo svi bezbedni.

Išinger je ocenio da će bliska saradnja i integracija i regionalne integracije dobiti podsticaj od globalne krize.

"Imamo šansu da izadjemo iz krize politički jači i više ujedinjeni", naveo je Išinger.

Zemljama Zapadnog Balkana poručio je da ne čekaju da EU predloži korake, nego da same uzmu stvari u svoje ruke.

"Dodjite s nečim u Brisel, s jačom regionalnom saradnjom, to će nam svima olakšati da vaše zemlje i ekonomije integrišemo u Uniju. Dodjite pripremljeni i shvatite regionalnu saradnju kao sredstvo da ubrzate proces evropskih integracija", rekao je Išinger.

On je kazao da je EU ponekad spora u preduzimanju koraka, i kao "veliku grešku" ocenio što Kosovu još nije odobrena vizna liberalizacija, koja je, kako je naveo, odavno trebalo da bude usvojena.

"Naša i vaša budućnost je Evropa, vi ste deo Evrope, i zato je sjajno što je otvoren vaš put ka EU", dodao je Išinger.

Zamenica generalne sekretarke RCC Tanja Miščević rekla je da su u Savetu "veći optimisti" od oko devet odsto gradjana Zapadnog Balkana koji misle da zemlje regiona nikada neće ući u EU.

Dodala je da je istraživanje pokazalo da 79 odsto gradjana misli da je članstvo u Uniji realno do 2030. godine, a da 12 odsto smatra da je moguće 2025. godine.

Zvaničnica Evropske komisije (EK) Henoveva Ruis Kalavera ukazala je na veliku uzajamnu povezanost ekonomija EU i Zapadnog Balkana, navodeći da sve što se desi u Uniji utiče na Zapadni Balkan i obrnuto.

Kalavera, direktorka za Zapadni Balkan pri Generalnom direktoratu EK za susedsku politiku i pregovore o proširenju, ukazala je na značaj regionalne saradnje i dodala da je na Zagrebačkom samitu istaknuto da za oporavak ekonomija Zapadnog Balkana nije dovoljan investicioni paket, nego i regionalna saradnja.

Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Nikola Dimitrov ocenio je da je kraj procesa evropskih integracija zapandobalkanske šestorke "dosta daleko".

Dodao je da zemlje regiona moraju da se fokusiraju na jačanje tržišne ekonomije i vladavine prava.

Vršilac dužnosti ministra spoljnih poslova Albanije Gent Cakaj ocenio je da su ekonomije regiona odlična saradjivale tokom pandemije korona virusa.

Cakaj je naveo da prema Balkankom barometru 77 odsto gradjana podržava regionalnu saradnju, ali da je svega 40 odsto njih imalo pozitivne promene u svakodnevnom životu zbog regionalne saradnje.

"Treba nam bolja komunikacija sa gradjanima da objasnimo značaj regionalne saradnje", dodao je šef albanske diplomatije.