Istraživanje: Etnička distanca najveća izmedju Srba i Albanaca
Istraživanje je pokazalo da bi 31 odsto ispitanika Srba prihvatilo brak sa Albancem ili Albankom, dok su stavovi albanske zajednice još rigidniji po tom pitanju pa bi tako nešto prihvatilo 26,4 odsto.
Direktor Instituta Goran Bašić rekao je, na predstavljanju istraživanja u Medija centru, da bi na suživot sa Albancima pristalo skoro dve trećine ispitanika srpske nacionalnosti.
Albanci nisu oduševljeni idejom suživota jer bi oko 60 odsto njih pristalo da živi sa Bošnjacima, sa Srbima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima i Madjarima živelo bi oko 40 odsto Albanaca, a sa Romima samo trećina ispitanika.
Istraživanje je pokazalo i da bi svega 24 odsto Srba pristalo da Albanac bude predsednik Srbije, dok bi veća podrška za tu ideju stigla od Madjara (39 odsto), Rumuna (41 odsto), Roma (28 odsto) i Hrvata (53 odsto).
Kada je o diskriminaciji reč, srpsko društvo je opterećeno i sa tim problemom se suočavaju svi - i pripadnici srpskog naroda i nacionalnih manjina.
Iz istraživanja proizilazi da je integracioni potencijal srpskog društva, uprkos socijalnoj udaljenosti etničkih zajednica, delimično očuvan.
To potvrdjuje podatak da je većina pripadnika nacionalnih manjina dvojezična i da su nacionalne manjine, osim albanske, jače vezane za Srbiju nego za zemlje porekla.
U anketnom istraživanju učestvovalo je 2.130 pripadnika srpske zajednice i 759 pripadnika nacionalnih manjina.
