Raste broj žrtava u ratu u Nagorno-Karabahu uprkos primirju

Sukob jermenske i azerbejdžanske vojske oko regiona Nagorno-Karabaha ne jenjava ni danas.

Dogovoru o prekidu vatre uz posredovanje Sedinjenih Američkih Država koji je stupio na snagu pre samo dva dana, nije zaustavio rat koji je najnovija faza višedecenijskog sukoba.

Zvaničnici Nagorno-Karabaha rekli su danas da su azerbejdžanske snage višecevnim raketnim bacačima "Smerč", razornim oružjem sovetske proizvodnje, gadjale Stepanakert, glavni grad regiona, i obližnji Šuši gde je jedan civil poginuo, a dvoje je ranjeno.

Jermenski vladin infocentar je saopštio da su azerbejdžanske snage gadjale porodilište u Stepanakertu.

Azerbejdžansko Ministarstvo odbrane odbacilo je te tvrdnje i optužilo jermenske snage za upotrebu "Smerča" protiv azerbejdžanskih gradova Tertera i Barda, gde je poginulo više od 20 ljudi, a ranjeno 60.

Portparolka jermenskog Ministarstva odbrane, Šušan Stepanjan, odgovorila je da su te optužbe "neosnovane i lažne".

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev na Tviteru je obećao "adekvatan odgovor" na napad.

Nagorno-Karabah je formalno deo Azerbejdžana, ali Baku od 1994. godine nema kontrolu nad tom većinski jermenskom oblašću čija separatistička vlast ima podršku Jerevana.

Najnoviji rat, započet 27. septembra, najteži je sukob od okončanja prethodnog 1994. godine.

Po zvaničnicima Nagorno-Karabaha, jesenas je poginulo 1.068 njihovih vojnika i 39 civila, a 122 civila su ranjena. Azerbejdžanske vlasti nisu saopštile svoje vojne gubitke, ali kažu da je u sukobima ubijeno 69 civila i da su ranjena 322.

Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je prošle nedelje da Moskva ima informaciju da je u sukobu poginulo oko 5.000 ljudi.

Rusija, Sjedinjene Države i Francuska kopredsedavaju takozvanom "grupom iz Minska" koju je osnovala Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju za posredovanje u tom sukobu, ali njihovi pokušaji da pregovaraju o političkom rešenju su zastali.

Azerbejdžanski predsednik Ilham Alijev je više puta kritikovao tu grupu jer za 28 godina nije postigla nikakve rezultate i istakao da Azerbejdžan ima pravo da povrati svoju teritoriju silom, pošto medjunarodno posredovanje nije uspelo.