Nagorno Karabah: Pariz, Moskva i Vašington ponovo potvrđuju ulogu posredničke Grupe iz Minska

Sjedinjene Američke Države, Rusija i Francuska u četvrtak su potvrdile važnost Grupe iz Minska kojom kopredsedavaju radi rešavanja sukoba oko Nagorno Karabaha, dok Turska zahteva novi format pregovora u kojima bi ona bila faktor.

Pariz, Moskva i Vašington "podstiču Jermeniju i Azerbejdžan da iskoriste sadašnji prekid vatre za pregovaranje o trajnom i održivom mirovnom sporazumu pod okriljem kopredsedavajućih Grupe iz Minska", rekli su šefovi ruske i francuske diplomatije i pomoćnik američkog državnog sekretara u zajedničkoj izjavi.

Oni stoga traže da "podstaknu strane da dočekaju kopredsedavajuće što je pre moguće u regionu, i da se uključe u suštinske pregovore o rešavanju svih otvorenih pitanja prema dogovorenom rasporedu", dodali su Sergej Lavrov, Žan-Iv Ledrian i Stiven Bigen.

Osnovana 1990-ih godina posle prvog rata Jermenije i Azerbejdžana, Grupa OEBS-a iz Minska odgovorna je za posredovanje u Nagornom Karabahu, samoproglašenoj republici s većinski jermenskim stanovništvom u okviru Azerbejdžana.

Ali Rusija je odigrala presudnu ulogu u okončanju nedavnih borbi između Jermenije i Azerbejdžana, potvrđujući svoj status regionalnog arbitra.

Sporazum o prekidu vatre zaključen pod njenim pokroviteljstvom 9. novembra, takođe je pokazao rastući uticaj Turske, čvrstog saveznika Bakua, koji će s Moskvom uspostaviti "koordinacioni centar" za nadgledanje poštovanja primirja.

Ankara takođe zahteva stvaranje "novog mehanizma" koji će povezati Rusiju, Tursku, Jermeniju i Azerbejdžan, zamenjujući Grupu iz Minska u rešavanju sukoba oko Nagorno Karabaha.

Azerbejdžan je pozvao da se Francuska isključi iz posredovanja jer je Senat Parlamenta Francuske izglasao rezoluciju kojom se traži "priznanje" Nagorno Karabaha.

Pariz, Moskva i Vašington takođe su zahtevali "potpun i neposredan odlazak svih stranih plaćenika iz regiona" i pozvali "sve strane da olakšaju taj odlazak".

Turska je optužena da je sirijske borce poslala u Nagorno Karabah da podrže snage Bakua, što je predsednik Redžep Tajip Erdogan porekao.

Više od 900 proturskih sirijskih boraca vratilo se u Siriju od završetka borbi u Nagorno Karabahu, po Sirijskoj opservatoriji za ljudska prava (OSDH) koja njihov ukupan broj procenjuje na više od 2.500.

Pariz, Vašington i Moskva takođe su insistirali na poštovanju međunarodnog prava pri "razmeni ratnih zarobljenika i repatrijaciji" i radi "dobrovoljnog i trajnog povratka ljudi, u potpunoj sigurnosti, sa dostojanstvom i trajno" raseljenih zbog sukoba.