UNDP: Zloupotreba vatrenog oružja za nasilje prema ženama u Srbiji izvan fokusa medija

U medijima u Srbiji, koji su i dalje glavni izvor informacija o ubistvima žena, gotovo u potpunosti izostaje analitički i kritički osvrt na problem zloupotrebe vatrenog oružja za nasilje prema ženama, pokazala je Analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja za muško nasilje prema ženama, koja je obuhvatila izveštavanje medija u drugoj polovini 2019. godine, objavio je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

"Samo 10 odsto medijskih objava o nasilju prema ženama u tom periodu je sadržalo i informacije o zloupotrebi vatrenog oružja. Prema studiji Informativnog centra za kontrolu malokalibarskog i lakog naoružanja u Jugoistočnoj i Istočnoj Evropi (SEESAC) o vatrenom oružju i rodno-zasnovanom nasilju, 39 odsto ubistava žena u Srbiji je izvršeno vatrenim oružjem, a 88 odsto tih ubistava počinili su njihovi muževi ili partneri", navedeno je u današnjem saopštenju. 

U tom saopštenju je podsećanje na kampanju "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama" koja je u toku.

Takodje, kako je ukazano, smrtni ishod zloupotrebe vatrenog oružja mnogo je češći tokom nasilja u porodici nego u kriminalnim obračunima.

U medijskim izveštajima najviše nedostaje ispitivanje sprege izmedju prisustva vatrenog oružja i nasilja prema ženama, odnosno nasilja u porodici.

Manje od dva odsto objava bavilo se problemom zloupotrebe vatrenog oružja kao fenomenom, a ne pojedinačnim, izolovanim incidentom.

Polovina medijskih objava sadržala je senzacionalističke ili stereotipne fraze za opisivanje zloupotrebe vatrenog oružja, poput "izrešetati", "sejati smrt", "overiti", najčešće već u naslovnom bloku, kao i detalje čina ubistva, umesto informacija koje su od interesa za javnost.

Prilikom izveštavanja o ubistvima žena, mediji uglavnom navode tip vatrenog oružja kojim su ubistva počinjena, ali ne tragaju za informacijama koje se odnose na vlasništvo oružja i poreklo, podatke o tome da li su učinioci bili učesnici ratova, te da li su ranije bili prijavljivani za nasilje ili druga krivična dela, navedeno je u saopštenju.

Tek u nešto više od jedne trećine objava mediji su izvestili o mogućim ili donetim pravnim posledicama zloupotrebe oružja.
 
Istaknuto je da je šira tema povezanosti korišćenja vatrenog oružja za prinudu, pretnju, kontrolu, verbalno zastrašivanje i silovanje i povećanje rizika od eskalacije nasilja, u potpunosti izostala.

Iako odgovornost za suzbijanje nasilja prema ženama prevashodno počiva na institucijama, prevencija i zaštita od nasilja u velikoj meri je uslovljena i stavovima i percepcijama društva o ovom fenomenu, naveli su iz UNDP.

Istaknuto je da edukativnim i etičkim izveštavanjem mediji mogu značajno da utiču na suzbijanje kulture oružja i kulture nasilja u kojoj su većina žrtava žene.

Kada izveštavaju o konkretnom slučaju, mediji takodje mogu da pruže širi kontekst problema, a posebno je važno očuvati dostojanstvo pogodjenih osoba i izbeći senzacionalističko i stereotipno prikazivanje nasilja, koje doprinosi njegovoj banalizaciji i normalizaciji, ocenjeno je u saopštenju.

Od velikog je značaja i izveštavanje o sankcijama za počinioce, eventualnim propustima u reakciji nadležnih institucija, kratkoročnim i dugoročnim posledicama ovog vida nasilja po preživele, ali i po bezbednost cele zajednice.
 
Analiza medijskog izveštavanja o zloupotrebi vatrenog oružja za muško nasilje prema ženama deo je rada grupe Novinarke protiv nasilja prema ženama, koji podržava UNDP.

Ceo tekst analize dostupan je na linku: https://www.rs.undp.org/sr/analiza-medijskog-izvestavanja-o-zloupotrebi-vatrenog-oruzja.html

Ova analiza nastala je u okviru projekta "Smanji rizik-povećaj bezbednost – ka smanjenju zloupotrebe oružja u kontekstu nasilja u porodici", koji sprovodi UNDP, uz finansijsku podršku Ministarstva spoljnih poslova Nemačke.