UN trasiraju put za oporavak privrede i očuvanje radnih mesta posle COVID-19

Drustvo | Izvor: Beta-OMS | 28.04.2020 | 11:25

Urgentna zdravstvena kriza koju je doneo COVID-19 dovela je do istorijske recesije sa rekordnim brojem ugroženih i nezaposlenih, što je izazvalo nezabeleženu ljudsku krizu koja najviše pogadja najsiromašnije, a posebno žene i decu. U novom okviru koji je sinoć predstavljen kao mapa puta za podršku državama u socijalnom i ekonomskom oporavku, Ujedinjene nacije pozivaju na veliko proširenje medjunarodne podrške i preuzimanje obaveze da se ljudima u svim delovima sveta obezbedi pristup osnovnim uslugama i socijalnoj zaštiti.

"Okvir Ujedinjenih nacija za neodložan socioekonomski odgovor na COVID-19: zajednička odgovornost, globalna solidarnost i urgentne mere za ugrožene" poziva na očuvanje radnih mesta, preduzeća i izvora egzistencije da bi društva i privrede što pre i što sigurnije krenuli putem oporavka, održivosti, rodne ravnopravnosti i smanjenja emisije ugljen-dioksida i gradili "novu normalu", bolju od stare.

"Ovo nije samo zdravstvena, već i ljudska, radna, humanitarna i razvojna kriza. I ne pogadja samo najugroženije. Ova pandemija pokazuje da smo svi u riziku, jer naša snaga zavisi od najslabijeg zdravstvenog sistema. Do sada nezabeležen obim pandemije zahteva da i odgovor bude jači nego ikada", izjavio je generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš, koji je u martu predstavio svoj izveštaj o socioekonomskim efektima COVID-19 "Zajednička odgovornost, globalna solidarnost".

"Sve što radimo za vreme i nakon ove krize mora da bude usmereno ka izgradnji ravnopravnijih, inkluzivnijih i održivijih privreda i društava otpornijih na pandemije, promene klime i brojne druge globalne izazove koji su pred nama", dodao je. Novim okvirom je utvrđeno kako će tela u sastavu Ujedinjenih nacija ostvarivati tu viziju na terenu.

Odluke koje budu donete u narednih nekoliko meseci biće od presudnog značaja za napredak u ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja (COR), koji predstavljaju okvir UN za oporavak od socijalnih i ekonomskih potresa.

Podsećajući da je za vreme epidemije ebole 2014. godine više ljudi umrlo zbog prekida u pružanju socijalnih usluga i ekonomskog pada nego od samog virusa, okvir je usredsredjen na potrebe i prava onih koje pandemija najviše pogadja – najugroženijih država, grupa i onih koji su u riziku da budu zanemareni.

Na osnovu naučenog iz svetske ekonomske i finansijske krize 2008-2009. godine, okvir ukazuje da su države koje imaju jake sisteme socijalne zaštite i osnovne usluge pretrpele najmanju štetu i najbrže se oporavile. Da bi se sprečilo da milijarde ljudi zapadnu u siromaštvo, vlade u celom svetu treba što pre da prilagode, prošire i povećaju mere zaštite, kao što su novčani transferi, pomoć za hranu, programi socijalnog osiguranja i davanja za decu, kako bi pružile podršku porodicama.

Da bi efekti COVID-19 bili što manji, UN pozivaju na što veću podršku radi prevazilaženja predstojećih izazova, uključujući neodložno reagovanje sistema socijalne zaštite u skladu sa različitim efektima pandemije na ugrožene grupe, decu, žene, muškarce, kao i one koji rade u neformalnom sektoru.

To je posebno hitno s obzirom da 4 milijarde ljudi, odnosno više od pola svetskog stanovništva – uključujući dve trećine dece – nema nikakvu socijalnu zaštitu ili je postojeća zaštita neadekvatna.

Ovaj tekst nije proizvod Agencije Beta i ona ne odgovara za navode u njemu.

(Kraj OMS poruke)