Deset godina posle zemljotresa grad u Novom Zelandu dobija novi lik

Katedrala u Krajstčerču bila je verovatno najznamenitija gradjevina Novog Zelanda pre nego što se njen veći deo srušio u zemljotresu 2011, a godine rasprava koje su usledile o tome da li je treba ponovo izgraditi ili sasvim srušiti pa praviti novu, simbol su paralisanosti procesa obnove grada.

Dok se Krajstčerč sprema da u ponedeljak obeleži deceniju od zemljotresa koji je usmrtio 185 ljudi i uništio još bezbroj života, na katedrali konačno postoje znaci napretka.

Crkva se obnavlja tako da podseća na original koji je završen 1904. godine, samo sa savremenim poboljšanjima, da bi bila toplija i bezbednija, čak će dobiti i izuzetno potrebne toalete. Ali pre svega toga, radnici moraju stabilizovati ostatke te gradjevine.

Ipak, ne očekuje se da vrata katedrale budu otvorena bar još šest godina.

Očuvanje onoga što je preostalo, skuplje je i dugotrajnije od rušenja i početka iznova. Za sada zbir novca od osiguranja, imovine crkve, gradskog saveta i vladinih izvora iznosi samo dve trećine od potrebna 154 miliona novozelandskih dolara (92 miliona evra).

Na drugim mestima u gradu pojavljuju se blistave nove zgrade, inovativna igrališta i parkovi. Ali tamo gde su nekada bile druge zgrade koje je zamljotres razorio, sada su samo prazna parkirališta, jer su prodavnice i preduzeća i dalje u predgrađima gde su se odselile posle zemljotresa.

Ima i razlike medju gradskim kvartovima. Delovi grada na zapadu izgledaju skoro isto kao i pre zemljotresa. Ali na istoku, gde je tlo peščano i slabo, čitava predgrađa su sravnjena sa zemljom, a vlasti su zemljište ocenile kao previše nestabilno da bi se ponovo gradilo.

Zato neka predgrađa sada izgledaju kao ogomni parkovi, te samo raspored drveća i ostaci elektro-mreže ukazuju da su tu nekada bile kuće.

Raseljeni žitelji tih delova grada govore da su ih nedaće povezale i ojačale zajednicu, te su mnogi strani radnici koji su došli da pomognu obnovu, toliko impresionirani time, da su ostali u Krajstčerču.