Danas parlamentarni izbori u Bugarskoj

Gradjani Bugarske danas izlaze na parlamentarne izbore koji se održavaju u senci pandemije korona virusa, ali i višemesečnih masovnih protesta zbog korupcije, zamrznutih reformi i stagnacije privrede u toj najsiromašnijoj članici Evropske unije.

Prognoze ukazuju da će rezultat izbora biti veoma fragmentisan saziv parlamenta u kojem neće biti lako postići dogovor o vladajućoj većini, a velika je verovatnoća da će pojedinačno najjača ostati vladajuća partija Gradjani za evropski razvoj Bugarske (GERB) premijera Bojka Borisova.

Takva situacija, navode analitičari, mogla bi da ide u prilog ambicijama Borisova da obezbedi novi premijerski mandat, četvrti u poslednjih deset godina. Oni to obrazlažu činjenicom da je bugarska opozicija podeljena, ali i da su gradjani u kriznim vremenima skloni da se opredele za status kvo.

Predizborne ankete nagoveštavaju da bi izborni prag od četiri odsto moglo da predje sedam partija.

Prema svim ispitivanjima javnog mnjenja, vladajuća partija desnog centra GERB ima oko pet odsto više od vodeće opozicione stranke, Bugarske socijalističke partije, nastale od nekadašnjih komunista. Medjutim, stranka Bojka Borisova je daleko od osvajanja apsolutne većine i mogućnosti da samostalno formira vladu.

U parlament bi prvi put moglo da udje i nekoliko manjih grupa proizašlih iz protestnog pokreta, koje zbog nejedinstva i nepostojanja ujedinjujućeg lidera nemaju veću političku težinu.

Pravo glasa ima oko 6,7 miliona gradjana koji biraju 240 poslanika bugarskog Narodnog sobranja.

Rezultati izbora na osnovu izlaznih anketa biće objavljeni odmah po zatvaranju birališta, a preliminarni rezultati očekuju se oko ponoći.

Borisov (61) je do sada i u Bugarskoj i u inostranstvu uspevao da obezbedi podršku za svoju političku karijeru, kombinacijom populističkog nastupa i prozapadnih stavova.

Do sada je uspešno balansirao izmedju članstva Bugarske u NATO i EU i održavanja tesnih ekonomskih odnosa sa Rusijom.

Medjutim, tokom prošlogodišnjih protesta, na ulice bugarskih gradova izašle su hiljade ljudi, optužujući Borisova i njegovu vladu da štite tajkune, da ne žele da se bore protiv korupcije ni da reformišu pravosudje, i da guše slobodu govora.

Uprkos takvom udarcu, ugled Borisova ostao je visok medju njegovim simpatizerima, uglavnom javnim službenicima koji bugarske ekonomske nedaće preživljavaju zahvaljujući novcu iz budžeta.

U razgovoru sa ljudima, Borisov je velikodušan i obećava novac. Naložio je i da do izbora mesečno bude isplaćivano po 25 evra osiromašenim penzionerima, za koje je to priličan iznos.

Opozicija je kritikovala vlast zbog neefikasnog odgovora na pandemiju, a nezadovoljstvu je doprinela i spora i nekoordinisana vakcinacija stanovništva.

Bugarska je poslednjih meseci zabeležila vrtoglavi rast broja zaraženih medju sedam miliona stanovnika, sa više od 5.000 novih infekcija na dnevnom nivou.

Od početka epidemije Bugarska je prijavila više od 350.000 infekcija i preko 13.500 smrtnih ishoda od korona virusa. Do sada je dato svega 500.000 doza vakcine protiv korona virusa.

Medjutim, uprkos eroziji podrške vladi zbog načina borbe protiv korona virusa, Borisovu bi na ruku mogla da ide upravo pandemija, i sa njom povezan, očekivan slab odziv birača. U Bugarskoj ne postoji mogućnost glasanja poštom ili preko treće osobe.

U protekle dve decenije na opštim izborima u Bugarskoj glasalo je izmedju 50 i 60 odsto birača.

Masovni protesti u bugarskim gradovima u leto 2020. godine okupili su u antivladinu koaliciju nezadovoljne gradjane sa svih strana političkog spektra, ali se ta koalicija ubrzo rasula kako se uz sve češće ograničenje kretanja topio početni entuzijazam demonstranata.

Dugogodišnji problemi Bugarske sa korupcijom i manjkavosti u oblasti vladavine prava dospeli su poslednjih meseci u većoj meri i pod lupu zapadnih partnera. Evropski parlament je u oktobru 2020. usvojio deklaraciju u kojoj kritikuje neuspeh vlasti u Sofiji da poštuju osnovna demokratska načela.

Bugarska za ostalim zemljama EU zaostaje i po indeksu percepcije korupcije, organizacije Transparensi internešnel, i indeksu slobode medija Reportera bez granica.

U najnovijem izveštaju američkog Stejt departmenta o stanju ljudskih prava u svetu, Bugarska je, izmedju ostalog, kritikovana zbog policijskog nasilja, arbitrarnih hapšenja, stanja u pravosudju, gušenja slobode govora i cenzurisanja medija.