Izvori EU: Srbija vodi ekumensku politiku vakcina, ali je na vetrometini hladnog rata

Srbija, "mala zemlja na rubu Evropske unije (EU), vodi ekumensku politiku vakcina koje deli sa susedima", piše francuski list "Figaro", dok analitičari i evropske diplomate u Briselu smatraju da je medjunarodna politika Beograda na "vetrometini novog hladnog rata" izmedju Zapada i, na drugoj strani, Kine i Rusije.

Sredstva informisanja u EU, iako vladajući krugovi u Uniji to još ne žele da javno prihvate, sad već jasno govore da je počeo "novi hladni rat" uz stvaranje novih blokova i "Figaro" tako smatra da se to "mora prihvatiti kao manje zlo" od oružanih ratova.

Nedavna rezolucija Evropskog parlamenta o kandidatu za članstvu u EU, Srbiji nema pravnu snagu, ali činjenica da se u tom dokumentu nešto izrazitije pozivaju vlasti u Beogradu da se priklone spoljnoj politici i sankcijama Unije protiv Rusije i Kine, jeste odraz "vetrometine novog hladnog rata", saglasne su i diplomate u Briselu.

Svi mediji i analitički centri u EU dele ocenu da je krenula velika strategijska, industrijsko-tehnološka, trgovinska, pa i geopolitička bitka pre svega izmedju Amerike predsednika Džoa Bajdena i sve moćnije Kine.

Bajdenova administracija, kako se ukazuje, za cilj je postavila i stvaranje "saveza demokratija" protiv autoritarnih režima u svetu, i to na temelju jačanja i širenja ljudskih prava, zapadnog uzora demokratije i slobodnog tržišta, iako uz nužne promene urušenog neoliberalnog modela.

Vašington je zajedno sa posebno njoj bliskim političkim krugovima i vladama u Uniji krenuo u bitku protiv "sistemskog suparnika" Kine, ali i Rusije koja je proglašena protivnikom, pa i neprijateljem na samoj granici evropskih partnera u NATO, što to treba da ojača atlantsko vojno savezništvo i vodeći upliv SAD.

Bajden i njegov tim, uz za to, kako smatraju, nužni unutrašnji oporavak Amerike, time žele da povrate vodeću ulogu u svetskim poslovima, a u razmeni mišljenja s čelnicima EU se ne kao jako važan zalog te svetske bitke, ali ipak kao nezaobilazno osetljivo poprište vidi i Zapadni Balkan.

O tome svedočci veliko angažovanje Amerikanaca i Evropljana za promenu vlasti u Severnoj Makedoniji, posebno kad je reč o ulasku u NATO, vidljiva zabrinutost za razvoj u članici NATO Crnoj Gori, planovi da se odradi "nedovršeni posao" u Bosni i možda otškrinu vrata ka NATO.

A svakako o tome govore i novi pokušaji da se i ključno važna Srbija podstakne na brže reforme koje otvaraju put članstvu u EU, kada i Beograd mora obavezno prihvatiti spoljnu i bezbednosnu politiku Unije, dakle i sankcije i zaustavljanje, ako ne i baš uklanjanje uticaja i interesa Kine i Rusije na Zapadnom Balkanu.

I u Vašingtonu i u nekim vodećim članicama EU se smatra da naročito Kina, ali i Rusija žele da dokažu da njihov društveno-politički model ima prednosti u odnosu na liberalnu zapadnu demokratiju, što su delom već usvojile neke političke i vladajuće snage i u samoj Uniji, pa i na Zapadnom Balkanu.

Diplomate i analitičari istraživačkih centara u EU su saglasni u oceni da vraćanje na globalnu prevlast Amerike i Zapada jednostavno nije bar zasad moguće zbog narastanja novih ekonomskih i vojnih sila u svetu, ali i ekonomsko-finansijske krize koja je pogodila Zapad pre par godina, haotičnog rešavanja pandemije korona virusa, pogubnog iskustva EU i sveta s predjašnjom američkom vladom Donalda Trampa.

A najzad, a nikako i poslednje, jeste uverenje ključnih članica EU da se multilateralni svetski poredak mora preurediti na novim od svih poštovanim pravilima.

U pronicljivoj analizi s one strane Atlantika, ugledni profesor na Njujorškom univerzitetu Branko Milanović misli da "ono što više ne može biti kao ranije, jeste prevlast ekonomske moći i političke privlačnosti liberalnih formi u odnosu na pretežno autoritarne modele kad je reč o rukovodjenju društvenim zajednicama".

"Teške krize kao ova sada teže jačanju centralizacije vlasti jer je to često jedini oblik u kojem društva mogu da prežive", kaže Milanović.

Dodaje da je "onda teško oduzeti vlast od onih koji su je nagomilali tokom krize, a može se štaviše uverljivo tvrditi da se zahvaljujući njihovoj sposobnosti i mudrosti izbeglo najgore, tako će i politika i dalje biti burna".

Ipak, Evropska unija ne odustaje od toga da podrži ekonomsko i demokratsko preuredjenje Zapadnog Balkana kako bi se tamošnje zemlje po usvajanju i uvreženju evropskih sistema vrednosti približile članstvu u klubu 27-orice, jer time i želi da dokaže da je sposobna da reši probleme u svom "prednjem dvorištu" i učvrsti stabilnost u Evropi, kažu analitičari i diplomate u Briselu.

I, što već neko vreme ponavljaju i oni u Uniji zaduženi za poslove s regionom, navode da je "zaista tačno, ali da opipljivo u to treba uveriti tamošnje ljude i političare, da Evropska unija u ekonomskom napretku, ljudskim pravima i slobodama, bezbednosti i stabilnosti može daleko više pružiti narodima na Zapadnom Balkanu, nego što im mogu ponuditi Kina i Rusija".

U Luksemburgu će 19. aprila šefovi diplomatija EU ponovo razmatrati odnose sa Zapadnim Balkanom.