UN: Alarmantni nivo zagadjenja vazduha na Balkanu

 Stanovništvo u svim većim gradvima širom Zapadnog Balkana suočeno je sa alarmantnim nivoom zagadjenosti vazduha koje smanjuje njihov životni vek, a velikim delom je to zbog toga što je ta oblast i dalje jako zavisna od uglja za proizvodnju struje, saopštile su danas Ujedinjene nacije u novom izveštaju.

Izveštaju UN programa za životnu sredinu (UNEP) pripremljen je u saradnji sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha u Albaniji, Bosni, Kosovu, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i Srbiji. Izveštaj je zasnovan na podacima sakupljenim za minimum 274 dana godišnje.

"Stanovništvo u toj oblasti izloženo je nekim od najviših koncentracija vazdušnog zagadjenja u Evropi, do pet puta višeg od normi odredjenih na nacionalnom nivou i u EU," navodi se u izveštaju.

Izveštaj navodi da je nedostatak pristupa savremenim izvorima obnovljive energije u regionu glavni uzrok zagadjenja vazduha. 

Petnaest aktivnih eleketrana na uglaj, od kojih su neke zastarele, u pet zapadnobalkanskih zemalja ispuštaju znatne količine sumpor dioksida, azotnog oksida, prašine ili sitnih čestitca u vazduh, piše u izveštaju. 

Takodje čak 88 odsto od 7,3 miliona zgrada u tom regionu koriste decentralizovane sisteme grejanja koji neefikasno koriste energiju.  

Izveštaj navodi da je u 18 analiziranih gradova zagadjenje vazduha uzrok znatnog broja prevremenih smrti.

"Zagadjenje vazduha u gradovima Zapadnog Balkana izaziva izmedju 15 odsto i 19 odsto ukupnog broja smrtnih slučajeva i smanjuje životni vek za izmedju 1,1  1,3 godine", navodi se u izveštaju.

U posmatranim balkanskim gradovima dnevna ograničenja izloženosti česticama čadji ili druge materije ili PM10, prekoračena su izmedju 120 i 180 dana godišnje. To je mnogo više od dozvoljenog prema nacionalnim i EU normama, koji ograničavaju na 35 broj takvih dana.