Istraživanje: Trećina gradjana Srbije upoznata sa lošim uticajem modne industrije na životnu sredinu

Gotovo polovina gradjana Srbije upoznata je sa nepovoljnim uslovima u kojima se proizvodi odeća, ali tek svaki treći ispitanik ima odredjeni uvid u energetsku rasipnost modne industrije, pokazalo je prvo zvanično istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji, koje je sproveo Centar za unapredjenje životne sredine, saopšteno je danas.

Ocenjeno je i da javnost u Srbiji nije ni približno dovoljno upućena i zainteresovana za sve ono što modna industrija, kroz takozvanu brzu modu, donosi sa sobom, poput toga da je za proizvodnju jedne majice potrebno 2.700 litara vode, a za jedan par farmerki 10.000 litara.

Svake godine u Srbiji se proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi, pokazalo je istraživanje.

U Srbiji se najviše kupuju hulahopke i čarape, u proseku 8,3 komada godišnje po stanovniku, potom donji veš (7,6 komada) i majice i potkošulje (5,4 komada).

Ostali odevni komadi, poput košulja, bluza, haljina, pantalona i farmerki, se kupuju nešto redje, izmedju dva i tri komada godišnje, dok se jakne, kaputi, mantili i namenski komadi (ski odela, odela, kravate, bademantili ) kupuju najredje.

Odeća se u Srbiji najčešće kupuje u prodavnicama globalnih brendova (60,5 odsto), prodavnicama polovne odeće (16,2 odsto), prodavnicama domaćih proizvodjača (13,4 odsto), a zbirno manje od 10 odsto gradjana kupuje preko interneta, na pijacama ili na nekim drugim mestima.

Pokazalo se da je kvalitet odeće presudan za 54,5 odsto ispitanika, 41,2 odsto smatra cenu kao najvažniji faktor, dok njih 4,3 odsto kupuje odeću zbog trenda.

Medjutim, skoro svaki treći ispitanik nosi pantalone i farmerke, trenerke i majice do 12 meseci.

U Srbiji se prosečno najkraće nose čarape (14 meseci) i donji veš (20 meseci).

Čarape 73,1 odsto ispitanika nosi manje od godinu dana, a slično je i sa boksericama/gaćicama i brushalterima, koje 57,5 odsto, odnosno 48,4 odsto ispitanika nosi kraće od jedne godine.

Na drugoj strani, najdugovečniji rok nošenja imaju ski odela (58 meseci), a potom kaputi i bademantili (po 52 meseca).

Kada više ne žele da nose pojedine odevne komade, više od 55 odsto ispitanika poklanja odeću, 16 odsto je čuva, a isti procenat ispitanih donira odeću.

Najmanji broj ispitanika nastoji da je proda (2,2 odsto), oko sedam procenata menja namenu odeću, dok je gotovo četiri odsto baci.

Iako se često ponavlja da žene prednjače u kupovini odeće, istraživanje je pokazalo, da osim minimalnih razlika u broju pojedinih kupljenih komada, oba pola beleže isti prosek, ali je rok nošenja odevnih predmeta kod muškaraca kraći nego kod žena.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji ukazalo je da je modna industrija jedna od grana koja najviše zagadjuje okolinu.

Istaknuto je da sistem proizvodnje i potrošnje tekstila ima ogroman uticaj na životnu sredinu, klimu i društvo, pa tako odeća, obuća i tekstil za domaćinstvo zauzimaju četvrto mesto u korišćenju resursa vode (odmah nakon hrane, smeštaja i transporta), drugo mesto u korišćenju zemljišta i peto po količini emitovanja gasova sa efektom staklene baste.

Istraživanje o životnom ciklusu odevnih predmeta u Srbiji je sprovedeno od 27. jula do 10. avgusta 2020. godine i u njemu je učestvovalo 1889 ispitanika iz cele Srbije.

Svi detalji istraživanja mogu se videti na linku.