Ugostiteljski objekti u Srbiji iza sebe ostave 40.000 tona otpada godišnje
Zelena Srbija
| Izvor: Beta
| 02.12.2020
|
access_time
16:20
Na radionici koju je organizovao NALED, uz podršku GIZ-a, ocenjeno je da bi sistematičnim planiranjem nabavke namirnica i veličine porcija, kao i pravilnim upravljanjem otpadom od hrane, ugostiteljski objekti u Srbiji mogli da uštede finansijski i da istovremeno doprinesu smanjenju zagadjenja životne sredine.
Šef Jedinice za životnu sredinu u NALED-u, Slobodan Krstović, rekao je da je jedno od rešenja uvodjenje fiskalnih olakšica za poklanjanje hrane dobrotvornim organizacijama, dok bi se hrana nebezbedna za ljude koristila za ishranu životinja, kompost, proizvodnju biogasa i energije.
"Paralelno, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i, umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje", naveo je Krstović.
Predstavnici ugostiteljskih objekata u Beogradu i Novom Sadu koji su učestvovali na radionici, zaključili su da je briga o zaštiti okoline važan aspekt poslovanja, te da je potrebno da svi objekti obuče svoje zaposlene da pravilno odvajaju otpad u namenske kante, i da počnu saradnju s operaterom koji će otpad zbrinuti na neškodljiv način.
Po podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede u svetu se ne pojede, a u Srbiji 247.000 tona završi na deponiji.
Jedan od ciljeva NALED-a u okviru projekta "Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji" je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno, budu obavezni da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru, navedeno je u saopštenju.
S radionice je upućen poziv svim ugostiteljima da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, radi sprečavanja emisije 750 tona ugljen-dioksida koji nastaju njenim raspadanjem.
