Autonomija: Vojvodjanska reka Krivaja ne teče zbog zagadjenja

Krivaja koja je sa 109 kilometara najduža reka koja celim tokom protiče kroz Vojvodinu, spada medju najzagadjenije, piše danas portal Autonomija.

Zagadjenje počinje od Bačke Topole gde se javljaju prvi problemi, dok u Srbobranu Krivaja predstavlja jedan od najvećih ekoloških problema, što zbog industrijskog zagadjenja, ali i u velikoj meri zbog gradjana koji svoje otpadne vode iz domaćinstva ispuštaju u Krivaju.

"U Srbobranu su najveći zagadjivači sami gradjani. Zato što imamo dosta ljudi koji su otpadne vode iz domaćinstava nakačili na Krivaju. Ti ljudi žive pored vodotokova", rekao je predsednik Ekološkog pokreta opštine Srbobran (EPOS) Dragan Kurjački.

Uz to su veliki zagadjivači farme svinja u Srbobranu, koje tečni svinjski izmet puštaju u vodotok Krivaje.

Kompanija "Agro-promet" navodnjava oko 1.000 hektara svog zemljišta crpeći zagadjenu vodu direktno iz Krivaje što, prema rečima agronoma iz ove firme Zlatka Dende, narušava kvalitet prinosa.

"To je problematično pošto se bavimo proizvodnjom hrane za ljudsku upotrebu i sve to utiče na kvalitet prinosa. Ovo je loše jer snižava kvalitet proizvoda", rekao je za Denda za Autonomiju.

Dodao je da su se nadali da će navodnjavanje biti prednost, ali da ono medjutim predstavlja rizik i opasnost, kako za njihov učinak, tako i za sve koji jedu njihove proizvode.

U tekstu se navodi da je kompanija imala problema sa fitosanitarnom inspekcijom, jer su se pojavljivale nedozvoljene supstance za koje se kasnije ispostavilo da potiču iz reke Krivaje, što je rezultat neprestanog zagadjivanja celog njenog toka od Bačke Topole do mesta ulivanja u Veliki Bački kanal.

"Agro-promet" je uložio više od dva miliona evra u irigacioni sistem, ali kako su naveli, na gubitku su zbog slabog kvaliteta vode kojom zalivaju svoje površine.

Kurjački je rekao da zagadjena voda iz Krivaje predstavlja problem i za bašte gradjana, a "ljudi žive od Krivaje. Imaju baštice, plastenike, staklenike, vodu vuku iz ove reke. Pitanje je kakvog je ta voda kvaliteta. Ta paprika, taj paradajz kasnije idu na pijacu i to mi sve jedemo", kazao je on.

Gradjanin Srbobrana Ivan Šeguljev, koji se bavi ribolovom ceo život, tvrdi da neke vrste ribe nije video već godinama.

"Pre desetak godina je postojao barski karaš koji je zaštićena vrsta. Toga je bilo prepuno ovde, a sada nema živog stvora. Voda je neupotrebljiva. Nema ni dubine ni toka. Tu je bilo ritova i trske gde se riba skrivala, gde je bilo mnogo zaštićenih vrsta riba i ptica", rekao je Šeguljev za Autonomiju.

On je pohvalio "Vode Vojvodine", jer kako je naveo, "barem nekoliko puta godišnje čiste dno i izvlače mulj kako bi se donekle očuvala voda", ali je ocenio da to nije dovoljno.

Na zagadjenje reke se žale i lovci zbog smanjenja broja divljači.

Lovočuvar iz lovačkog udruženja "Fazan" Dragan Kaćanski rekao je da problem nastaje kada Krivaja presuši baš u periodu reprodukcije nekih vrsta.

"Zagadjenje Krivaje predstavlja veliki problem za lovce. Imamo štetu na divljači i još je veći problem što u periodu reprodukcije nema vode u Srbobranu u reci pa ona presuši", rekao je Kaćanski za Autonomiju i dodao da je najugroženija barska divljač koja upravo zbog zagadjene vode migrira sa te teritorije.

Ekološki pokret Srbobrana organizovao je zatrpavanje odvodnih cevi farmi svinja, pri čemu je pomogla kompanija "Agro-promet" snabdevajući ih opremom.

Medjutim, taj potez ih je koštao tužbe koju je protiv njih pokrenula farma svinja "Ekstra farm" zbog ulaska na posed, ali je tužba odbačena.

Dragan Kurjački je rekao da je je značajna inicijativa za okupljanje više ekoloških pokreta iz Bačke Topole, Kule, Vrbasa, Odžaka, Subotice i Srbobrana u jednu asocijaciju pod nazivom "Zaštitimo ostatke rečnih tokova" (ZORT).

"Zašto ostatke? Zato što ovo više nisu normalni rečni tokovi", kazao je Kurjački i najavio da će ZORT nastaviti s aktivizmom svuda gde je Krivaja ugrožena.