Padaju stoletni hrastovi za ukrasni toranj Notr Dama

Toranj na krovu katedrale čiji je vrh bio 93 metra iznad tla, bio je napravljen od drveta i prekriven olovom, a aprila 2019. godine je postao simbol požara kada ga je svet gledao kako gori, dramatično se potom urušavajući i propadajući kroz krov katedrale.

Jula prošle godine, usred negodovanja javnosti, francuski predsednik Emanuel Maron okončao je spekulacije da bi toranj dodat katedrali tek u 19. veku, mogao biti obnovljen u modernom stilu. Najavio je da će biti obnovljen tačno onako kako je prvobitno izgradjen i izgledaće isto kao i pre požara. To je otvorilo "lov na drveće" širom zemlje, završen mukotrpnim odabirom u januaru i februaru ove godine.

Oko 1.000 hrastova u više od 200 francuskih šuma, kako privatnih tako i javnih, izabrano je da bude posečeno za materijal za obnovu gradjevine kojoj i narednih stoleća treba da se dive posetioci Pariza.

"S obzirom na mesto katedrale u srcima Francuza, u istoriji Francuske i sveta... srećni smo (što) je čitava industrija - od šumara do drvoseča, mobilisana da odgovori na ovaj izazov", rekao je Mišel Drui, predsednik Francuske šumarske organizacije Bua Foret.

Rekonstrukcija katedrale gradjene od 12. veka od kamena i drveta, zastrašujuća je perspektiva. Unutra je bila takva rešetka od greda i nosača da su je od milja zvali "šumom". Pozivi da se crkva ojača vatrootpornim betonom odbačeni su, čak iako je baš taj materijal pomogao da šteta bude manja od požara u gotičkoj katedrali u Nantu prošle godine.

Razumljivo je da su dimenzije ekstravagantno masivne drvene građe za Notr Dam klinički precizne: mnoga debla moraju imati prečnik veći od metra i dužinu od bar 18 metara. Osam stabala namenjenih najmonumentalnijem delu tornja nađeno je u šumi Bers koja je nekada pripadala francuskim kraljevima.

U utorak su drvoseče s motornim testerama u Bersu orezale granje odabranih hrastova i potom ih oborile u trci sa satom: Svih 1.000 stabala mora biti "ubrano" širom zemlje do kraja marta, inače bi prolećni sokovi drveća i vlaga mogli ući u vlakna i pokvariti kvalitet buduće gradje.

"Upravo smo izmerili jedan, on odgovara potrebnim kriterijumima po dužini i prečniku. Preostalo je samo napraviti gredu za Notr Dam", rekao je Antoni Ženo, šumarski tehničar ONF, dok je drvo padalo.

Postoji još jedan zahtev: strpljenje. Trupci se moraju ostaviti da se suše 18 meseci.

Sama ta činjenica pokazuje zašto je Makronovo obećanje da će obnoviti katedralu u roku od pet godina - do 2024. odbačeno kao nerealno.