Tržište krijumčarenja migranata na Zapadnom Balkanu vredi najmanje 50 miliona evra godišnje

Izveštaj "Aktuelne cene: Analiza tokova ljudi, droge i novca na Zapadnom Balkanu" pokazao je da, iako su zarade znatno manje nego u jeku humanitarne krize 2015, tržište za krijumčarenje migranata kroz region još uvek veliko, uprkos naporima da se zatvori Balkanska ruta, saopštila je Globalna inicijativa.

U izveštaju se konstatuje da pandemija kovid-19 izgleda nije značajno omela nedozvoljene tokove i pružaju detaljne informacije o cenama i rutama krijumčarenja migranata i droge u regionu. Koristeći detaljne mape i analize, utvrdjene su ključne ulazne i izlazne geografske tačke za krijumčarenje migranata kroz Zapadni Balkan, kao i lokacije koje služe kao čvorišta za trgovinu drogom ili tržišta droge.

U delu o ilegalnoj trgovini drogom, izveštaj nudi detaljne mape krijumčarskih puteva, ističe promene u ceni narkotika dok prelaze preko granica i prikazuje veleprodajne i maloprodajne cene droga u ključnim žarištima u regionu, koja su istovremeno i čvorišta krijumčarenja ili tržišta narkoticima.

Navodi se da novi trendovi na regionalnom tržištu droga ukazuju da je povećana kultivacija kanabisa (posebno u zatvorenom prostoru) u zemljama osim Albanije, poput Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Srbije, kao i da je veliki protok kanabisa sa Zapadnog Balkana u Bugarsku.

U izveštaju piše i da je snažan priliv kokaina iz nekoliko pravaca, uključujući Hrvatsku, Grčku i crnomorske luke u Bugarskoj i Rumuniji, kao i da je uvećana proizvodnja, ali i konzumiranje sintetičkih droga.

Srbija je u izveštaju Globalne inicijative označena kao važno odredište za azilante i migrante, jer se graniči sa četiri zemlje EU - Hrvatskom, Madjarskom, Rumunijom i Bugarskom.

“Porodice se obično upućuju prema prihvatnim centrima u Vranju, Preševu i Bujanovcu, dok samci često nastavljaju putovanje ka Beogradu. Takodje postoje slučajevi ulaska migranata u Srbiju sa Kosova, posebno severnog Kosova, i iz Crne Gore preko opština Tutin, Đerekare i Pljevlja. Takođe, migranti iz Srbije u Bugarsku prelaze u blizini gradova Bosilegrad, Surdulica, Dimitrovgrad i Zaječar”, ukazano je u izveštaju.

Po ulasku u Srbiju, precizirano je dalje u izveštaju, migranti se krijumčare u tri moguća smera - severno prema granici sa Madjarskom, zapadno prema Bosni i Hercegovini (preko reka Save ili Drine u Republiku Srpsku ili severozapadno do Hrvatske - naročito preko gradova Šid ili Sombor.

"Iako je Madjarska nekada bila preferirana destinacija, pooštravanje granične bezbednosti od 2016. otežava ulazak u tu zemlju. Ipak, pojedini migranti kreću na sever preko Subotice prema graničnom prelazu Horgoš ili pokušavaju da predju reku Dunav da bi stigli do Madjrske. Ima i slučajeva da se upućuju na istok ka Rumuniji preko opštine Novi Kneževac (posebno oko sela Majdan i Rabe), a zatim odatle pokušavaju da pređu u Mađarsku”, ukazano je u dokumentu.

"Ti tuneli se smatraju relativno rizičnim zbog verovatnoće da migranti koji prelaze budu uhvaćeni ili pak zbog opasnosti od njihovog urušavanja. U zavisnosti od bezbednosti tunela i verovatnoće uspeha, cene krijumčarenja se kreću od 500 do 5.000 evra”, zaključeno je u delu izveštaja koji se odnosi na Srbiju.

U izveštaju GI-TOC navodi se takodje da su mnoga identifikovana žarišta, koja se najčešće nalaze u pograničnim oblastima - polikriminalna, odnosno, istovremeno su prisutne različite kriminalne aktivnosti, uključujući ilegalnu trgovinu droge i pranje novca, uz krijumčarenje migranata. Iako su ove lokacije dobro poznate, male su zaplene droga – izuzev kanabisa – ili su retka hapšenja glavnih kriminalaca što sugeriše da postoji "ekonomija zaštite2 koja dopušta i zaradjuje od postojećeg stanja stvari, navodi se u izveštaju.

Izveštaj zaključuje da "tokovi ljudi, droge i novca kroz Zapadni Balkan nisu prave linije poput vektora na mapi" već se kreću... različitim putevima u zavisnosti od prepreka i prilika", rekao je jedan od autora  Volter Kemp.

"Osobama koje trguju ljudima, krijumčare ili peru novac privlačan je region zbog niskih rizika da predju preko granica ili koriste preduzeća i bankarske sisteme. Većina transakcija u kriminalnom 'podzemlju' ne bi bila moguća bez saradnika 'na vrhu'", dodoa je.

Izveštaj takodje razmatra sektore i žarišta pranja novca navodeći da se, na primer, relativno mala količina novca pere u firmama koje više posluju gotovinom, poput restorana, pekara, kafića, barova, klubova, hotela, suvenirnica, benzinskih pumpi, taksi kompanija, sportskih klubova, piljara i kompanija za iznajmljivanje. Veći novac se sliva u gradjevinsku industriju i nekretnine, kockanje i turizam.

U izveštaju se ukazuje da se ilegalna dobit koja je stečena na Zapadnom Balkanu najčešće i pere u regionu, dok kriminalne grupe sa Zapadnog Balkana zarađuju veliki novac (posebno od trgovine drogom) van regiona.

"Prljavi novac koji se zarađuje i pere u regionu održava ekosistem kriminala i korupcije", kaže Kristina Amerhauser, jedna od autorki izveštaja.

Iako izveštaj sadrži detalje o cenama i rutama za krijumčarenje migranata i droge, kao i nezakonite finansijske tokove, naglašava se da su potrebne dodatne informacije, posebno iz zvaničnih izvora. "Upadljivo je koliko malo nadležne institucije ili znaju ili žele da podele podatke o cenama narkotika, njihovoj čistoći, zaplenama i navikama potrošnje, kao i o pranju novca", kaže jedan od autora izveštaja Rudžero Skaturo.

Ovo je treći u seriji izveštaja o žarištima organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu. Prethodni su "Žarišta organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu: Lokalne slabosti u regionalnom kontekstu2 iz 2019, kao i "Transnacionalna hobotnica: Globalna žarišta organizovanog kriminala sa Zapadnog Balkana" iz 2020. godine.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala je nevladina organizacija sa sedištem u Ženevi - koja u saradnji sa civilnim sektorom nastoji da prikupi dokaze i pruži potrebnu stručnost kako bi se odgovorilo na razne vrste počinjenih krivičnih dela i zločina.