Haški sud pravosnažno osudio Mladića na doživotni zatvor zbog genocida i ratnih zločina u BiH (FOTO)
Medjunarodni sud u Hagu danas je pravosnažno osudio bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske (VRS) Ratku Mladiću na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH, 1992-95.
Odlukom apelacionog veća suda - uz protivljenje predsedavajuće sudije Priske Matimbe Nijambe (Prisca Nyambe) iz Zambije - potvrdjena je prvostepena presuda koju je Haški tribunal izrekao generalu Mladiću 22. novembra 2017, a odbačene su žalbe odbrane i optužbe.
Odbijajući devet osnova žalbe odbrane, sud je generala Mladića (78) pravosnažno proglasio krivim kao glavnog aktera četiri udružena zločinačka poduhvata - genocida u Srebrenici; progona Hrvata i Muslimana širom BiH; terorisanja stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanja pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.
Sudija Nijambe imala je suprotan stav o osam od devet osnova Mladićeve žalbe.
Mladić je, po 10 tačaka optužnice, osudjen za genocid u Srebrenici i za zločine protiv čovečnosti u 15 bosanskih opština: progon, istrebljenje, ubistva, deportaciju i prisilno premeštanje.
Sud je utvrdio Mladićevu krivicu i po četiri tačke optužnice za kršenje zakona i običaja rata: ubistva, teror, nezakonite napade na civile i uzimanje talaca.
Odbrana je prethodno žalbom tražila da Mladić bude oslobodjen, da mu se ponovo sudi ili da mu kazna bude smanjena.
Kako je saoštila sudija Nijambe, žalbeno veće je, odbijajući žalbu tužilaštva, pravosnažnom presudom, Mladića oslobodilo optužbe za genocid u još pet bosanskih opština - Foči, Kotor Varoši, Prijedoru, Sanskom Mostu i Vlasenici.
Za usvajanje žalbe tužilaštva glasalo je dvoje od petoro sudija - Aminata Engum (Ngum) i Sejmor Penton (Seymour Panton)
Prema presudi, Mladić je bio protagonista sveobuhvatnog udruženog zločinačkog poduhvata sa ciljem trajnog i nasilnog uklanjanja Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH radi ostvarivanja srpske dominacije.
Kao učesnici u tom zločinačkom, udruženju, presudom su, pored Mladića, označeni i bivši predsednik RS Radovan Karadžić, članovi rukovodstva Momčilo Krajišnik, Biljana Plavšić, Nikola Koljević i drugi.
General Mladić je u sudnici mirno pratio izricanje presude, uz prkosan i rezigniran izraz lica, obučen u tamno odelo, svetlu košulju sa plavom kravatom.
Zaključke apelacionog veća pročitala je, preko video veze, predsedavajuća Nijambe, a u sudnici je bila samo jedna članica veća.
Apelaciono veće je, uz protivljenje sudija Nijambe, presudilo da Mladić nije dokazao da je prvostepeno veće Tribunala pogrešilo kada ga je označilo kao presudnog učesnika u sveobuhvatnom udruženom zločinačkom poduhvatu čiji je cilj bilo nasilno uklanjanje Muslimana i Hrvata sa velikog dela teritorije BiH.
Mladićevu žalbu da takvo zločinačko udruženje nije postojalo, apelaciono veće je odbilo, uz suprotan stav predsedavajuće Nijambe.
Alternativni zaključak odbrane - da je Mladić nastojao da ostvari legitiman vojni cilj, a ne progon nesrpskog stanovništva - apelaciono veće je - ponovo uz protivljenje sudije Nijambe - odbacilo kao neverodostojan.
Sličan zaključak, veće je donelo i razmatrajući žalbu odbrane na nalaz iz prvostepene presude da je Mladić dao presudan doprinos zločinačkom udruženju u Sarajevu, čiji je cilj bilo širenje terora medju civilnim stanovništvom kampanjom snajperisanje i granatiranja, odnosno protivzakonitim napadima na civile.
Nasuprot žalbi, apelaciono veće je utvrdilo - uz suprotan stav sudije Nijambe - da prvostepeno veće nije pogrešilo kada je Sarajevo tretiralo kao nebranjen grad.
Po žalbenom veću, u presudi na koju se odbrana žalila nije bilo pogrešan ni zaključak da je terorisanje civila bilo glavni cilj VRS, zasnovan, izmedju ostalog, i na izjavama i naredjenjima samog Mladića.
I tom zaključku apelacionog veća usprotivila se predsedavajuća Nijambe.
Odbijajući žalbu odbrane - uz suprotan stav sudije Nijambe - apelaciono veće je potvrdilo i da je general Mladić bio glavni akter udruženog zločinačkog poduhvata u Srebrenici, s ciljem "da se Muslimani eliminišu ubijanjem muškaraca i prisilnim premeštanjem žena, dece i staraca".
Prvostepeno veće nije pogrešilo kada je generala Mladića osudilo za učešće u progonu, genocidu, istrebljenju, ubistvu i prisilnom premeštanju, zaključilo je apelaciono veće, uz suprotan stav sudije Nijambe.
Kao "neuverljivu tvrdnju odbrane", apelaciono veće je označilo navod iz žalbe da je Mladić organizovao "humanitarnu evakuaciju" stanovnika Srebrenice.
Uz protivljenje sudije Nijambe, drugih četvoro sudija zaključilo je da civili iz Srebrenice "nisu imali drugi izbor do da odu" i da su ih snage pod Mladićevom kontrolom "prinudno uklonile".
Navode iz žalbe odbrane da Mladić nije bio u Srebrenici u vreme streljanja Muslimana, sredinom jula 1995, te da policija RS nije bila pod njegovom kontrolom, apelaciono veće je odbilo.
Pravosnažnom presudom utvrdjeno je - uz protivljenje sudije Nijambe - da je Mladić imao komandu nad VRS i dok je boravio u Beogradu, 13. i 14. jula 1995.
Kao neosnovana, ponovo uz protivljenje sudije Nijambe, odbijena je i žalba da prvostepeno veće nije uzelo u obzir "vojni status žrtava" iz Srebrenice.
Predsedavajuća Nijambe složila se jedino sa zaključkom apelacionog veća da je general Mladić, u maju i junu 1995, imao odlučujuću ulogu u udruženom zločinačkom poduhvatu uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
Cilj tog poduhvata je bilo zaustavljanje vazdušnih napada NATO na objekte VRS, u blizini kojih su taoci bili smešteni.
Apelaciono veće je jednoglasno kao ispravan prihvatilo zaključak iz prvostepene presude da je general Mladić bio "direktno angažovan" u tom zločinačkom udruženju kojem je i "značajno doprineo".
Ženevske konvencije zabranjuju uzimanje talaca, bez obzira na njihov status, konstatovalo je apelaciono veće.
To veće je, uz protivljenje sudije Nijambe, odbacilo i Mladićevu žalbu da nije imao pravično sudjenje, da je sud bio pristrasan i da je kazna preoštra.
Veće je naznačilo da je učešćem u četiri zločinačka udruženja Mladić "zloupotrebio položaj nadredjenog" odnosno komandanta VRS.
I zaključku većine sudija apelacionog veća da je doživotna kazna Mladiću primerena usprotivila se sudija Nijambe.
Većina od troje sudija odbila je i žalbu tužilaštva na prvostepenu presudu kojom je Mladić oslobodjen optužbe za genocid u još pet bosanskih opština.
Uz protivljenje sudija Engum i Pentona, apelaciono veće je zaključilo da je u prvostepenoj presudi ispravno utvrdjeno da su Mladićeve snage imale "genocidnu nameru" da u pet bosanskih opština unište Muslimane i Hrvate kao etničke grupe, ali da žrtve nisu činile dovoljno "značajan deo" tih grupa da bi zločini dostigli razmere genocida.
Žrtve srpskih snaga su činile tek "6,7 odsto" muslimanske i hrvatske etničke grupe u pet opština, preciziralo je apelaciono veće.
Današnjem izricanju presude nisu prisustvovali Mladićevi branioci Branko Lukić i Dragan Ivetić.
Ivetić je bolestan, a Lukić je odustvo opravdao Mladićevim uputstvom, iako ga je sud upozorio da je obavezan da brani svog klijenta.
Uz Mladića je u sudnici bila pravna savetnica odbrane Peta Luiz Begot (Louize Baggot).
Pored predsedavajuće Nijambe, članovi apelacionog veća koje je izreklo pravosnažnu presudu Mladiću bile su sudije Mustafa El Baž (Mustapha EL Baaj) iz Maroka, Aminata Engum (Aminatta N`Gum) iz Gambije, Elizabet Ibanda-Nahamija (Elizabeth Nahamya) iz Ugande i Sejmor Penton (Seymour Panton) sa Jamajke.
Na prvostepenu presudu, žalili su se i Mladićevi branioci i tužioci.
Pre danšnjeg izricanja presude odbrana je žalbom tražila da Mladić bude oslobodjen ili da mu se ponovo sudi, tvrdeći da tužilaštvo nije dokazalo njegovu krivicu.
Tužioci su tražili da osudjujući deo prvostepene presuda bude potvrdjen, ali i da apelaciono veće generala Mladića proglasi krivim i za genocid nad Muslimanima i Hrvatima u pet opština u BiH.
General Mladić je u pritvoru u Sheveningenu (Scheveningen) od 31. maja 2011. Uhapsile su ga vlasti Srbije, 26. maja te godina, u Lazarevu kraj Zrenjanina i izručile Tribunalu.
Sudjenje generalu Mladiću trajalo je od 16. maja 2012. do 15. decembra 2016. Tokom 530 radnih dana, saslušano je 169 svedoka optužbe i 208 svedoka odbrane. U spis su uvedene i pisane izjave još 214 svedoka. Prihvaćeno je 9.914 dokaznih predmeta.
Haški tribunal je generala Mladića prvi put optužio 25. jula 1995, a optužnica je više puta menjana i dopunjavana do 2011.
Pre nego što se, u leto 2011, našao u pritvoru u Sheveningenu, general Mladić je, po nalazima lekara, bio preživeo tri moždana udara.
Za vreme provedeno u pritvoru, Mladić je bio podvrgnut brojnim terapijama i nekoliko puta je operisan, a 2013. se u sudnici zahvalio Tribunalu što mu je spasao život.
Odbrana je, tokom celog procesa, ukazivala da se Mladićevo zdravstveno stanje pogoršava i da postoji rizik od fatalnog moždanog udara.
Branioci su tražili i da bude utvrdjeno da li je Mladić procesno sposoban.
Izveštaji sudskih lekara, s druge strane, govorili su da je Mladićevo zdravlje zadovoljavajuće i pod kontrolom, kao i da mu se pruža sva potrebna medicinska nega.
Brojne reakcije na presudu Ratku Mladiću
Reakcije na presudu Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske Republike Srpske, kojeg je danas Medjunarodni sud u Hagu pravosnažno osudio na doživotni zatvor zbog genocida i zločina protiv čovečnosti nad Muslimanima i Hrvatima tokom rata u BiH 1992-95. stižu iz Srbije i regiona.
