Gradjani EU vide klimatske promene kao najozbiljniji problem u svetu (VIDEO)
Gradjani EU svesni su problema promena klime i smatraju da ulaganja u ekonomski oporavak treba da idu u "zelenu ekonomiju" jer će to, pored ostalog, doprineti inovacijama i time unapredjenju konkurentnosti Unije, pokazalo je novo istraživanje Eurobarometar čiji su rezultati objavljeni danas.
Devet od deset gradjana EU smatra klimatske promene ozbiljnim problemom a osam od deset ispitanika misli da su veoma ozbiljan problem, objavila je Evropska komisija.
Na pitanje koji je pojedinačno najozbiljniji problem sa kojim se svet suočava, 29 odsto ispitanih izdvojilo je klimatske promene, propadanje prirode ili zdravstvene probleme zbog zagadjenja.
Specijalno istraživanje Evropske komisije pokazalo je i da se devet od deset Evropljana slaže da emisiju gasova sa efektima staklene bašte treba svesti na minimum.
Istovremeno 87 odsto smatra da EU treba da postavi ambiciozne ciljeve za povećanje upotrebe obnovljive energije a isti procenat veruje da je važno da EU pruži podršku za unapredjenje energetske efikasnosti.
Predstavljajući rezultate istraživanje potpredsednik Evropske komisije za Evropski zeleni dogovor Frans Timermans istakao je da je podrška klimatskim akcijama i dalje velika, uprkos pandemiji i ekonomskim teškoćama.
Istraživanje je pokazalo i da većina (64 odsto) gradjana EU već preduzima individualne akcije u borbi protiv klimatskih promena.
Takodje se 81 odsto slaže da čista energija treba da dobije veću javnu finansijsku podršku, čak i kada to vodi smanjenju subvencija za fosilno gorivo.
Tri četvrtine ispitanika veruje da investicije u ekonomski oporavak uglavnom treba da idu u "novu zelenu ekonomiju".
Gradjani EU slažu se da borba protiv promena klime znači mogućnosti i za njih, i za evropsku ekonomiju, i 78 odsto misli da će ta borba voditi inovacijama zbog kojih će ekonomija EU biti konkurentnija.
Takodje se sedam od deset ispitanika iz EU slaže da je šteta od klimatskih promena mnogo veća od investicija potrebnih za zelenu tranziciju.
Istraživanje je obuhvatilo više od 26.000 gradjana iz 27 članica EU.
