Sutra 26. godišnjica genocida u Srebrenici

U Memorijalnom centru Srebrenica - Potočari sutra će biti obeležena 26. godišnjica genocida nad Bošnjacima koji su srpske snage počinile u julu 1995. godine.

Na komemoraciji ponovo neće biti zvaničnika Srbije, a najavljeno je prisustvo delagacije Vlade Republike Srpske. U Potočarima će, izmedju ostalih, biti i crnogorski predsednik Milo Djukanović i potpredsednik Vlade Crne Gore Dritan Abazović.

Ove godine će u Potočarima biti ukopani posmrtni ostaci još 19 identifikovanih srebreničkih žrtava.

U Memorijalnom centru Srebrenica – Potočari do sada su ukopane 6.652 žrtve genocida nad Bošnjacima "Sigurne zone Ujedinjenih nacija" Srebrenica, dok je na drugim lokacijama, u skladu sa željama porodica, sahranjeno još 237 žrtava. Medju njima je 435 maloletnika.

Još se traga za više od 1.000 nestalih Srebreničana.

Tradicionalni "Marš mira", kojim se odaje počast srebreničkim žrtvama, održava se i ove godine.

Više od 3.000 ljudi krenulo je u četvrtak iz Nezuka na trodnevni "Marš mira" ka Potočarima. Tom stazom u suprotnom smeru, od Potočara do Nezuka, jula 1995. godine su se probijali Bošnjaci, kada su srpske snage zauzele Srebrenicu.

Nakon ulaska u zaštićenu zonu Ujedinjenih nacija u julu 1995. godine, srpske snage, predvodjene komandantom Vojske Republike Srpske (VRS) Ratkom Mladićem, ubile su oko 8.000 ljudi, mahom muškaraca i dečaka.

Genocid nad Bošnjacima u Srebrenici potvrdjen je brojnim sudskim presudama, od Medjunarodnog suda pravde u Hagu, preko Haškog tribunala, do sudova u BiH, Srbiji i Hrvatskoj.

Za genocid, zločine protiv čovečnosti i druge zločine počinjene u Srebrenici u julu 1995. godine, Haški tribunal i sudovi u BiH, Srbiji i Hrvatskoj do sada su osudili 47 osoba na više od 700 godina zatvora.

Mladić je pred medjunarodnim krivičnim sudom u Hagu pravosnažno osudjen na kaznu doživotnog zatvora, kao i nekadašnji predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić. Još tri visokorangirana oficira VRS osudjena su na doživotni zatvor zbog genocida u Srebrenici.

Uprkos tome, srpske političke elite u Bosni i Hercegovini i Srbiji, do danas nisu pokazale spremnost da se suoče sa prošlošću i da priznaju da je u Srebrenici počinjen genocid.

Evropski parlament je 2009. godine doneo Rezoluciju o Srebrenici, kojom je pozvao države članice EU i zemlje Zapadnog Balkana da obeležavaju 11. jul kao dan sećanja na genocid u Srebrenici.

Nakon toga, Skupština Srbije je 2010. usvojila Deklaraciju o osudi zločina u Srebrenici, koju je predložila vladajuća koalicija, predvodjena Demokratskom strankom tadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Za Deklaraciju je glasalo 127 od 250 poslanika, nakon višečasovne burne rasprave.

Deklaracija se poziva na presudu Medjunarodnog suda pravde iz februara 2007. godine, u kojoj stoji da je u Srebrenici počinjen genocid. Medjutim, u Deklaraciji se termin genocid ne pominje.

U Skupštini Srbije trenutno se nalaze dva predloga rezolucije o Srebrenici. Jednom se traži osudjivanje zločina u Srebrenici, a drugom osuda genocida.

Manjinska Stranka demokratske akcije Sandžaka podnela je 9. juna predlog rezolucije u kojem se navodi da Srbija najoštrije osudjuje genocid u Srebrenici, kao i svako poricanje genocida.

Prema tom dokumentu, država se obavezuje da će "iskoristiti sva raspoloživa sredstva i mehanizme da sprovede istragu i procesuira sve odgovorne". Zahteva se i poštovanje svih pravosnažnih medjunarodnih presuda i predlaže da 11. jul bude proglašen Danom sećanja na srebrenički genocid.

Nakon predloga SDA Sandžaka, poslanik Narodne seljačke stranke Marijan Rističević, izabran na listi Srpske napredne stranke Aleksandra Vučića, podneo je parlamentu predlog rezolucije kojom se osudjuju "svi zločini počinjeni u i oko Srebrenice od 1992. do 1995. godine".

U Rističevićevom predlogu se navodi da Skupština Srbije "osudjuje selektivno privodjenje pravdi počinilaca ratnih zločina od medjunarodnih i nacionalnih sudova", kao i "manipulisanje brojem žrtava", i predlaže da 11. i 12. jul budu proglašeni danima sećanja na sve žrtve ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije.

Stranka demokratske akcije Sandžaka prvi put je podnela predlog rezolucije o Srebrenici 2015. godine koji su potpisom podržali poslanici Liberalno demokratske partije i Lige socijaldemokrata Vojvodine. Te dve stranke više nisu u parlamentu, a najnoviji predlog SDA podržali su jedino predstavnici albanskih partija sa juga Srbije.

Rezoluciju kojom se osudjuje genocid o Srebrenici nedavno su usvojili parlamenti Crne Gore i Kosova. Hrvatski sabor je to učinio 2009. godine, a parlament Severne Makedonije 2010. godine.

Vlasti Republike Srpske su 2018. načinile novi korak u pokušaju da minimiziraju zločin srpskih snaga u Srebrenici, poništavanjem Izveštaja Komisije za Srebrenicu, koji je u junu 2004. godine usvojila Vlada Republike Srpske.

Iako Izveštaj Komisije za Srebrenicu nikada nije postao opšteprihvaćen u celoj BiH, ni od Bošnjaka ni od Srba, činjenica je da su vlasti Republike Srpske njegovim usvajanjem prvi put javno i institucionalno priznale da su srpske snage u Srebrenici, od 10. do 19. jula 1995. godine, počinile masovne egzekucije Bošnjaka.

Memorijalni centar Srebrenica juče je predstavio Godišnji izveštaj o negiranju genocida koji obuhvata 234 čina negiranja genocida u medijskom prostoru BiH i regiona.

Prema Izveštaju, od 1. maja 2020. do 1. maja ove godine, identifikovana su 143 aktera koja su u javnom prostoru negirala genocid, 132 osobe i 11 pravnih lica ili grupa ljudi. Najviše aktera locirano je u Srbiji, 84, a u BiH 38, od kojih 35 u Republici Srpskoj.

Za razliku od perioda od 2015. do 2019. godine, 11. jul ove godine, kao i prošle, nije dan žalosti na celoj teritoriji Bosne i Hercegovine, već samo u Federaciji BiH.

Predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija rekao je da proglašenje dana žalosti na teritoriji cele BiH nije bilo moguće "zbog proceduralnih razloga", pošto je Ministarstvo spoljnih poslova BiH kasno dostavilo predlog te odluke.