Lašet za izvinjenja Nemačke Poljskoj ali ratne reparacije završena priča

Kandidat nemačke CDU/CSU na septembarskim izborima, mogući naslednik kancelarke Angele Merkel, Armin Lašet izvinio se u Varšavi Poljacima za zločine Nemaca tokom Drugog svetskog rata, ali je takodje kritikovao Poljsku da neprestano politizuje pravno završeno pitanje ratnih reparacija.

"Drugi svetski rat izazvan napadom nacističke Nemačke na Poljsku prouzrokovao je nebrojena stradanja. Nemačka je svesna te istorijske odgovornosti. Ta odgovornost će i ubuduće odredjivati našu politiku prema Poljskoj. Pitanje reparacija u prošlosti je definitivno rešeno uzajamnim sporazumom. Neprestana politička instrumentalizacija tih pitanja ne pomaže baš mnogo", kazao je Lašet poljskom dnevniku Žečpospolita.

U intervjuu koji će poljski list u celosti objaviti u ponedeljak Lašet je kazao da je možda bolje razmišljati o jačanju poljsko-nemačkih odnosa na nivou gradjanskog drustva, recimo Nemačka bi mogla da uloži više u jačanje razmene omladine.

U znak izvinjenja i kao izraz svesti o odgovornosti Nemačke za ratne zločine tokom Drugog svetskog rata Armin Lašet učestvuje ovog vikenda u obeležavanju 77. godišnjice Varšavskog ustanka protiv nacističkih okupatora, koji je u krvi ugušen nakon 63 dana borbi a Varšava u znak odmazde maltene sravnjena sa zemljom.

"U medjunarodnoj politici gestovi koji svedoče o svesti o istorijskoj odgovornosti mogu da imaju veći značaj nego čisto simbolični, mogu da utru put razumevanju i dijalogu - onako kao kad je kleknuo Vili Brant. Zločini koje su počinili Nemci protiv celog poljskog naroda ispunjavaju me dubokim stidom i pokornošću", kazao je Lašet.

Nemački političar iskoristio je takodje boravak u Varšavi da razgovara sa predsednikom Poljske Adnžejom Dudom, a danas će i sa poljskim premijerom Mateušom Moravjeckim o sporu zvanične Varšave i Evropske unije oko poljske reforme pravosudja i sistemskih pretnji po pravnu državu koju ona nosi.

"Bez Poljske ne može da se kreira budućnost Evropske unije. Odnosi sa Poljskom su bliski. Time što je Poljska ušla u EU postala je takodje i deo evropske zajednice prava. Zato smo razgovarali o tome kako da se svuda garantuju jednaki evropski pravni standardi", rekao je Armin Lašet.

Poljska danas obeležava godišnjicu najveće oružane pobune u gradovima Evrope tokom Drugog svetskog rata, Varšavskog ustanka od 1. avgusta do 2. oktobra 1944. godine, koji je digla poljska ilegalna Zemaljska armija sa oko 40.000 do 50.000 boraca, a masovno su se u borbe uključivali i civili.

U istoriji je ostao zabeležen i kao jedan od najvećih poraza, izmedju ostalog i zbog pogrešne procene komandanata pokreta otpora da će ustanicima u pomoć priteći Crvena armija koja se već bližila Varšavi, te da će nemačke okupacione vlasti kapitulirati i predati Varšavu Poljacima.

U borbama je tokom dva meseca poginulo 18.000 ustanika, 25.000 je ranjeno a najviše su stradali Varšavljani civili kojih je poginulo 180.000.

Kada su ustanici 2. oktobra 1944. kapitulirali oko 550.000 Varšavljana isterano je iz grada a Hitlerovi nacisti obistinili su pretnju Hajnriha Himlera i zaista sravnili sa zemljom veliki deo poljske prestonice kao zastrašujući primer svima u Evropi.