Miltijadis Varviciotis: Stav Grčke o Kosovu ostaje nepromenjen

Zamenik grčkog ministra spoljnih poslova Militijadis Varviciotis izjavio je da stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen, naglasivši da Atina snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine radi postizanja sveobuhvatnog, pravno obavezujućeg sporazuma, u skladu s medjunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU.

U intervjuu za Betu i Euraktiv, Varviciotis je rekao da je čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u interesu same Unije, ali u isto vreme i ključni podsticaj transformacija u regionu.

On je naglasio da Grčka u potpunosti podržava svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji napredak regiona i da posluži kao pripremni korak na putu ka EU i najavio da se u 15. septembra u Solunu održava regionalni balkanski forum.

Na pitanje da li nedavno podizanje Kancelarije Kosova u Atini na viši nivo vodi ka priznanju nezavisnosti Kosova, Varviciotis je rekao da "kao što je dobro poznato, stav Grčke u pogledu statusa Kosova ostaje nepromenjen".

"Istovremeno, dobro je poznato da je Grčka sledila konstruktivan pristup prema Prištini, u skladu s našim strateškim ciljem jačanja stabilnosti i bezbednosti na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi, Grčka je od 2019. godine domaćin Kancelarije za trgovinu i ekonomska pitanja Kosova u Atini, s ciljem olakšavanja naše bilateralne saradnje. Bez impliciranja statusnih pitanja, nedavno smo odlučili da je preimenujemo u Kancelariju za interese Kosova u Atini", rekao je.

Takodje je naglasio da Atina "snažno podržava nastavak dijaloga Beograda i Prištine i čvrsto veruje da sprovodjenje onoga što je već dogovoreno ostaje ključno".

"Nakon dva nedavna sastanka predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija... ključno je da obe strane intenziviraju svoj rad na postizanju sveobuhvatnog, pravno obvezujućeg sporazuma, u skladu s medjunarodnim pravom i pravnom tekovinom EU", dodao je.

Varviciotis je rekao da je za Grčku veoma važno da "Srbija ubrza svoj napredak i što pre postane član evropske porodice".

"To je prirodno mesto Srbije. Srbija je ključni partner EU. Prioritet srpske vlade za ubrzanje reformi na evropskom putu s posebnim naglaskom na područje vladavine prava, borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije važan je korak u pravom smeru. U tom kontekstu, pozdravljamo mudru odluku zemlje da se pridržava nove metodologije proširenja, koja čini proces proširenja verodostojnijim, predvidljivijim, dinamičnijim i pod uticajem snažnijeg političkog upravljanja", rekao je.

On je podvukao da "vremenski okvir" za pristupanje Srbije EU zavisi od "brzine i kvaliteta reformi" i da je "ključno da se nastavi ispunjavanje reformskih obaveza i da se postignu opipljivi rezultati u njihovom sprovodjenju".

"Celokupni tempo pregovora EU i Srbije i dalje će zavisiti od napretka reformi, s posebnim naglaskom na poglavlja o vladavini prava. Sveobuhvatna normalizacija odnosa s Prištinom i dalje je ključni element u pogledu Pregovaračkog okvira Srbije", dodao je.

Varviciotis je ukazao da "Grčka veruje da je u vreme sve većih globalnih izazova i podela, čvrsta i na zaslugama zasnovana perspektiva punopravnog članstva zemalja Zapadnog Balkana u EU u političkom, bezbednosnom i ekonomskom interesu same Unije, kao i ključni podsticaj i pokretač transformacija u regionu".

"Nadamo se što skorijem održavanju prve medjuvladine konferencije sa Severnom Makedonijom i Albanijom, u skladu sa postavljenim uslovima. Takodje, toplo pozdravljamo izričito izraženu nameru slovenačkog predsedavanja EU da pitanje proširenja ostane visoko na dnevnom redu, čime se povećava kredibilitet EU, i spremni smo da zajedno radimo tokom predsedavanja u tom smeru", dodao je.

On je izrazio nadu da će samit EU-Zapadni Balkan 6. oktobra, koji organizuje slovenačko predsedavanje, biti korak dalje ka ekonomskoj konvergenciji Zapadnog Balkana sa EU i da će dati opipljive rezultate.

Na pitanje da li u EU postoji stvarna politička volja da se oživi proces proširenja, Varviciotis je kazao da je "Zapadni Balkan region od strateškog interesa za EU kao integralni deo Evrope" i da je "zajedničko uverenje da taj region nema drugog puta osim evropske integracije".

Zamenik šefa grčke diplomatije ukazao je da je situacija nastala zbog pandemije kovida-19 odložila proces proširenja, kao i da ima "pitanja koja dele evropsku zajednicu" i trenutaka koji "zahtevaju kompromisno rešenje kako bi se očuvalo jedinstvo Unije".

"Ali, mi smo svi i dalje snažno privrženi viziji EU da je ujedinjena Evropa geografski jedinstvena Evropa pod uslovom da se pravila EU u potpunosti poštuju", naglasio je.

Varviciotis je izrazio uverenje da bi "nova metodologija proširenja EU i najnoviji Ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan, s mobilizacijom oko 20 milijardi evra u investicijama uz dodatnih devet milijardi evra IPA pomoći, mogli da obezbede dugoročan i održiv razvoj regiona potreban za dalji napredak u evrointregraciji".

On je naglasio da je Grčka "dosledno podržavala evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana i da neprekidno radi na tome da obezbedi da pitanje Zapadnog Balkana ostane pri vrhu agende EU".

"U potpunosti podržavano svaku pojedinačnu inicijativu koja bi mogla da podstakne dalji razvoj i napredak regiona i da posluži kao značajan pripremni korak na evropskom putu zemalja", rekao je i najavio da se 15. septembra u Solunu održava specijalni Balkanski forum "koji će za naše zapadnobalkanske partnere biti prilika da podele svoju viziju EU i da se čuje njihov glas".

Varviciotis je rekao i da je pogrešno praviti razliku izmedju ekonomske i političke integracije Zapadnog Balkana.

"Prema Ugovoru o EU, ispunjenje i političkih i ekonomskih kriterijuma preduslov je za članstvo. Ne treba zaboraviti da se odluke o reformama prvo donose na političkom nivou, nakon čega sledi direktan ili indirektan ekonomski i društveni uticaj", dodao je.

On je ukazao da shodno tome, "kako bi se izgradio odgovarajući institucionalni okvir za evropsku integraciju, Zapadni Balkan mora da nastavi s reformskim naporima".

"Sve druge aktivnosti ili inicijative, poput mini Šengena (Otvoreni Balkan) ili Zajedničkog regionalnog tržišta, potpuno su dobrodošle i mogle bi poslužiti kao dodata vrednost daljoj modernizaciji i regionalnoj integraciji na putu zemalja regiona prema EU", dodao je.

Govoreći o Konferenciji o budućnosti Evrope, Varviciotis je izrazio očekivanje da će pružiti priliku da se čuje glas njenih gradjana.

"Reč je o procesu odozdo prema gore, direktnom demokratskom procesu koji se odvija prvi put u istoriji evropskih integracija...Siguran sam da će se u okviru ove otvorene rasprave postaviti pitanje proširenja, ne samo kao evropska politika, već kao deo opštije potrage za odgovorima na pitanja ko smo, koje su naše vrednosti i prioriteti unutar EU.... i siguran sam da kada je Zapadni Balkan u pitanju, niko ne može dovesti u pitanje ideju da je budućnost ovog regiona u EU", rekao je.

Govoreći o situaciji u Avganistanu i mogućem novom talasu izbeglica, zamenik šefa grčke diplomatije ocenio je da EU "nema jasan stav o svojoj migracionoj politici i Novom paktu o migracijama i azilu o kojem se pregovara" i da "nije spremna da se suoči s novom migrantskom krizom zbog Avganistana".

"Naš stav i naša poruka ostaju čvrsti i jasni. Grčka se neće pretvoriti u 'tranzitnu zemlju' za Avganistance koji žele da udju u druge zemlje EU. Čvrsto verujemo da bi trebalo da postoji podela finansijskog tereta izmedju država članica EU za prihvat izbeglica, kao i efikasni sporazumi o preseljenju i repatrijaciji koji se tiču ​​ilegalnih i iregularnih migranata. Više ne govorimo o novom izbegličkom talasu, već o ljudima koji će odlučiti da rizikuju za ulazak u EU", rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Grčke Miltijadis Varviciotis u intervjuu za Betu i Euraktiv Srbija.