Srbija na 33. mestu u svetu po zastupljenosti organizovanog kriminala

Srbija je na 33. mestu i druga od evropskih zemalja medju 193 članice Ujedinjenih nacija po zastupljenosti organizovanog kriminala, BiH je na 49, Crna Gora na 45. poziciji, Severna Makedonija 74, Hrvatska 85, a Slovenija 132, podaci su Globalnog indeksa za 2020. godinu.

Prema podacima Globalnog indeksa organizovanog kriminala, BiH je pozicionirana na 49. mesto sa 5,89 indeksnih poena, a medju 44 evropske zemlje peta je na listi.

Ističe se da su akteri kriminala u BiH domaća mafija, organizovane kriminalne mreže, strane kriminalne grupe, ali i državni zvaničnici.

Oni imaju značajnu ulogu u svetskom kriminalu, posebno kada je reč o trgovini heroinom i oružjem.

Navodi se da je većina mafijaških mreža u BiH podeljena po nacionalnoj liniji, ali da oni usko saradjuju.

Još se dodaje da mnogi kriminalni akteri uživaju zaštitu od pojedinaca koji se nalaze u državnom aparatu, kao i da su "neki članovi kriminalnih grupa su zaposleni u državnim institucijama, dok su drugi članovi dominantnih političkih stranaka".

Navedeno je da je BiH važna tranzitna i skladišna zemlja za droge poput heroina i kanabisa koji idu u Evropu, ali i u nešto manjoj količini MDMA i ekstazi.

Kanabis se iz Albanije transportuje u BiH odakle se krijumčari u zemlje Zapadne Evrope.

Navodi se da je tržište kokaina manje prisutno u BiH, ali da su uočene povezanosti kriminalnih organizacija u Republici Srpskoj i latinoameričkih trgovaca ovom drogom.

Kada je reč o trgovini ljudima, navodi se da je BiH važna zemlja za prebacivanje osoba kineskog, indijskog i turskog porekla, koje su žrtve seksualnog iskorištavanja i prisilnog rada.

Dodaje se da su žrtve seksualne eksploatacije i trgovine i žene i devojke iz BiH, kao i da su toj zemlji posebno marginalizovani Romi.

U BiH je zastupljen i ekološki kriminal, a uglavnom se odnosi na trgovanje drvetom i drvnim preradjevinama, kao i nezakonito ubijanje i proizvodnju mesa od zaštićenih životinja.