Kolarac slavi 90. rodjendan Velike dvorane

Kolarčeva zadužbina (Kolarac) u Beogradu ove godine obeležava 90 godina rada Velike dvorane u kojoj je do sada održano više od 18.000 koncerata umetničke muzike.

Zgrada na Studentskom trgu br. 5 počela je sa radom otvaranjem Velike dvorane 4. februara 1932, koncertom Beogradske filharmonije kojom je dirigovao Stevan Hristić.

Orkestar Beogradske filharmonije će sutra, 4. februara na 90. rodjendan koncertne dvorane, nastupiti sa solistom Nemanjom Radulovićem i pod dirigentskom palicom Danijela Rajskina. Na programu je čuveni Koncert za violinu i orkestar Čajkovskog.

"Povodom devedeset godina postojanja Velike dvorane ne možemo a da se ne zapitamo koliko je u toj sali ostalo emocija, uzdaha oduševljenja i svega onoga što muzika donosi. Bilo je tu bezbroj dobrih koncerata, nastupa vrhunskih profesionalaca ali i muzičara amatera", navodi član Saveta Centra za muziku Kolarca Srdjan Teparić.

Teparić podseća da je do danas održano je 18.373 koncerta, nastupalo je 16.695 solista, 3.956 ansambala i 1.615 dirigenata, odsvirane su kompozicije 7.967 kompozitora, dok je izvedeno 41.030 različitih dela.

"Iz nekog razloga često propuštamo da istaknemo pojedine jubileje, a svaki onaj koji je vezan za Kolarčevu zadužbinu od ogromnog je značaja jer doprinosi dostojanstvu zemlje u kojoj živimo", ocenjuje Teparić.

Teparić smatra da bi "teško bilo zamisliti šta bi Beograd i Srbija bili bez Kolarčeve zadužbine i njene Velike dvorane".

On podseća da se na velikoj sceni Kolarca održavaju brojni značajni festivali poput Bemusa i da su do danas nastupali brojni umetnici kao što su Sergej Prokofjev, Artur Rubinštajn, Svjatoslav Rihter, Ivo Pogorelić, Herbert fon Karajan, Miša Majski, Maksim Vengerov, Stefan Milenković.

"Zbog toga, našoj Velikoj dvorani možemo da poželimo dugo trajanje uz zavet da ćemo uvek stajati uz instituciju koja je u velikoj meri zaslužna za sve životno bogatstvo koje nam Kolarac, uostalom, tako nesebično pruža", dodaje Teparić.

Veliku dvoranu, koja se smatra jednom od najakustičnijih dvorana u regionu, projektovao je arhitekta Petar Bajalović.