U planu digitalni lokalni registri o zagadjenju za celu Srbiju

Agencija za zaštitu životne sredine Srbije najavila je danas da bi do kraja ove godine u svim lokalnim samoupravama u Srbiji trebalo da budu uspostavljeni digitalni lokalni registri, čiji je cilj unapredjivanje kvaliteta i količine podataka o zagadjivanju vazduha, voda, zemljišta i stvaranju otpada na lokalnom nivou.

"Kroz projekat imali smo inicijalno 15 lokalnih samouprava, medjutim naišli smo na jako veliko interesovanje i drugih lokalnih samouprava, tako da je već preko 50 lokalnih samouprava prošlo obuku, a cilj nam je da do kraja 2022. godine u svim lokalnim samouprava da se uspostave ovi digitalni lokalni registri", izjavila je pomoćnica direktora Agencije za zaštitu životne sredine Tamara Perunović Djulić na predstavljanju dosadašnjih rezultata projekta "Digitalizacija zelenih podataka".

Sve informacije koje Agencija prikupi iz svojih izvora u lokalnim samoupravama, objavljuje u svojim dnevnim, satnim, mesečnim i godišnjim izveštajima koji se, kako je rekla Perunović Djulić, mogu naći na internet prezentacijama Agencije.

Ona je istakla da će to biti "početak demokratizacije znanja na ovu temu na lokalnom nivou".

Podaci za lokalni registar se tek sada popunjavaju tako što se sami zagadjivači prijavljuju, objasnili su iz Agencije.

Precizirano je da se u sistem godišnje unese od 3,3 do 3,5 miliona podataka u vezi sa zagadjenjem životne sredine koji su dostupni korisnicima.

Uz podršku Privredne komore Srbije, Agencija će u toku godine omogućiti obuke za preduzeća koja treba da budu registrovana u lokalnom registaru o zagadjivanju.

Po rečima predstavnika Agencije Nebojše Redžića, svaki pokušaj zloupotrebe podataka o otpadu u Srbiji biće prijavljen inspekciji, zbog čega će svi podaci ostati interni.

"Napravljen je višeslojan mehanizam za praćenje podataka o otpadu, tako da je obezbedjen sistem praćenja svih nedoslednosti i eventualnih zloupotreba u sistemu upravljanja otpadom u Srbiji i ovi podaci ne mogu biti javni, ostaće interni i davaće se samo inspekciji da to istraži", rekao je Redžić.

Jedan od rezultata projekta je aplikacija "Ukloni divlju deponiju" koja je dostupna svima.

"Koristeći je, gradjani mogu prijaviti divlju deponiju, ali nedostatak je što Agencija nema zakonski oslonac da od lokalnih samouprava traži povratnu informaciju o tome šta je sa deponijom uradjeno", naveo je Nebojša Redžić.

Naveo je da su za sada termoelektrane "Nikola Tesla" i "Kostolac" najveći zagadjivaći vazduha u Srbiji.

Iz Agencije za zaštitu životne sredine najavljeno je još i ažuriranje podataka o kretanju opasnog otpada u Srbiji.

Kako je ranije objavljeno, projekat predvidja da zaposleni u lokalnim samoupravama budu obučeni za kreiranje lokalnih registara i evidentiranje zagadjivača na svojoj teritoriji.

Na osnovu ovih podataka nadležne lokalne institucije moći će da donose planove i mere kako bi se sprečilo i smanjilo zagadjenje životne sredine i očuvali prirodni resursi.

Podaci o lokalnim izvorima zagadjivanja biće dostupni i široj javnosti na jednom mestu, u okviru Nacionalnog registra izvora zagadjivanja Agencije, u digitalnom i mašinski čitljivom formatu.

To će omogućiti privatnom, civilnom i akademskom sektoru, ali i medijima i gradjanima da se na jednostavan način informišu i da kreiraju proizvode zasnovane na otvorenim podacima.

Projekat "Digitalizacija zelenih podataka", koji je trajao osam meseci, sproveo je Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u partnerstvu sa Kancelarijom za informacione tehnologije i elektronsku upravu, uz podršku Vlade Velike Britanije.